Već više od dva meseca najsiromašnije Nišlije ne mogu da u narodnoj kuhinji podignu ni taj jedan obrok koji su do sada dobijali. Gradski oci kažu da je 500.000 eura u budžetu, namenjenih za ovu svrhu, potrošeno, najviše na vraćanje dugova zaostalih iz 2012. godine.
Da li je sve baš tako?
Prvo što upada u oči je LOŠE PLANIRANJE BUDŽETA.
Ako je bilo jasno da u Nišu ima oko 3500 potencijalnih korisnika narodne kuhinje, a da se budžetom za 2013. može odvojiti ne više od 56 miliona dinara, jasno je bilo da jedan topli obrok dnevno (deli se samo radnim danima) može da košta oko 70 dinara.
U isto vreme na tenderu za pružanje ove usluge pobedila je firma koja je dala cenu od preko 130 dinara po obroku (studentski centar). Prosta računica kaže da je za 3500 obroka dnevno (sada kažu da ih je bilo 5000) po ovoj ceni, sa predviđenih 56 miliona u budžetu novac mogao da bude dovoljan samo za 3 meseca koliko je narodna kuhinja i radila.
Padaju dakle u vodu površna opravdanja da se neko drugi zadužio ranije. Potpuno je nejasno kako je neko mogao da planira budžet za narodnu kuhinju, a da je znao unapred da će sa ovom cenom obroka imati za samo 3 meseca, a ne za celu godinu?
Ili je trebalo tražiti unapred ponuđača sa manjom cenom po jednom obroku (do 70 dinara) ili je trebalo obezbediti više novca da se ima za čitavu godinu. Ako je neko ovo uradio iz neznanja treba ga otpustiti, a ako je namerno i svesno treba ga i tužiti za nesavesno poslovanje.
Ovo odmah otvara i drugo pitanje: Zašto je uopšte Grad postavio uslove tendera koje ne može skoro niko ispuniti osim Studentskog centra (300 miliona obrta na godišnjem nivou, linija za vakumiranje hrane i dr.)? Da li je neko znao da cena može biti i manja po obroku?
Cena sva tri obroka u studentskim menzama kod iste firme je oko 170 dinara? Da li je ovo slučajno: da se favorizuje jedna firma, da se plati nerealno visoka cena po jednom obroku (pa pljeskavica na trafici košta 80 dinara, a u McDonaldsu 100) i da se Crveni Krst isključi iz tendera? U preko 70 opština u Srbiji upravo Crveni Krst pruža ovu uslugu po značajno nižoj ceni. U vreme teške ekonomske krize socijalna davanja su jedan od najvažnijih zadataka lokalne samouprave. Mora se uštedeti svuda gde je to moguće samo da se ima novac makar i za jedan obrok dnevno, za najsiromašnije.
U Nišu raste broj korisnika, i nije to samo 5 ili 7 hiljada mogućih korisnika, nego još najmanje toliko članova njihovih porodica sa kojim se taj obrok deli. Grad mora da nađe novac za to i to hitno. Rebalans je odvojio navodno novih 20 miliona ali narodna kuhinja i dalje ne radi. Ako se ovo sagleda u svetlu najnovijih mahinacija oko podele humanitarne pomoći u opštini Crveni Krst, jasno je da ima razloga za sumnju u neracionalnu potrošnju sredstava oko narodne kuhinje.
Vlast mora da bude odgovorna prema ovoj najosetljivijoj populaciji svojih sugrađana u vreme teške ekonomske bede i kada sve više ljudi koji ostaju bez posla. Za sve to vreme nikome nije palo na pamet da malo prištedi pa da bude i za socijalu. Zato predlažemo:
1. Da JKP i JP potpuno ukinu svaki oblik reprezentacije i rasipanja po kafanama, kao i dotaciju privatnim medijskim kućama za promovisanje. Time bi se uštedelo godišnje bar 20 miliona dinara.
2. Da svi gradski funkcioneri, od gradonačelnika, preko predsednika skupštine do gradskih većnika i predsednika opština koji primaju platu i na svojim radnim mestima i iz budžeta grada prestanu da primaju buđetsku paltu. Da se smanje troškovi za putovanja i reprezentacije i da se tako uštedi dodatnih 20 miliona dinara za godinu dana.
3. Da se ukinu izmišljene Kancelarije: za Milanski edikt, za dijasporu, za mlade, za Južnu Ameriku, koje ionako ništa ne rade i ničemu ne služe, sem što su se u njima zaposlili partijski kadrovi. Ukupni troškovi za njihov rad su najmanje 10 miliona na godišnjem nivou.
4. Da se prekine sa plaćenim funkcijama u nepotrebnim komisijama po opštinama i u gradu, koje ionako ništa ne rade, a ima ih ukupno preko 40. Tako bi se uštedelo preko 20 miliona dinara.
5. Da se racionalizuje rad gradske administracije i da se otpuste svi koji su partijski zaposleni u poslednje 2 do 3 godine, na kraju mandata prošle i od početka mandata ove vlasti, a koji redovno primaju platu. Time bi se uštedelo dodatnih 20 miliona dinara.
6. Da se prekine sa dotacijom medijima da bi slikali i obavešavali samo o radu gradskih funkcionera. Time bi se uptedelo još 20 miliona dinara godišnje. Naravno da ima još mnogo prostora za uštedu. Jasno je da se sa samo malo dobre volje, solidarnosti i ljuskosti, kao i kod odgovorne vlasti lako može uštedeti i 100 miliona dinara na godišnjem nivou pa će imati i za narodnu kuhinju i za kulturu bez skraćivanja ionako oskudne kulturne ponude.
