Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Rejhan Kurtović poručio je da su pravda i pomirenje temeljne vrednosti bez kojih nije moguće izgraditi stabilno i pravedno društvo. Tokom boravka u Nišu govorio je o položaju nacionalnih manjina, savremenim društvenim podelama i značaju dijaloga kao odgovora na sve izraženije polarizacije u društvu.
Kurtović, član Stranke pravde i pomirenja, ocenio je da pravda predstavlja univerzalni ideal kojem teži svaki čovek, bez obzira na sredinu u kojoj živi, kao i da je pomirenje neophodan društveni proces bez kojeg nema zajedničke budućnosti.
„Pre svega, želim reći da Stranka pravda i pomirenja u svom nazivu već baštini, afirmiše i svakako propagira jedne od dve najvećih ljudskih vrednosti, a to su pravda i pomirenje. To su univerzalne vrednosti koje su svojstvene i koje, pre svega, pravda predstavlja ideal za svakog čoveka. I svaki čovek koji u sebi gaji određeno čovekoljublje, odnosno koji je dobar čovek, uvek želi da postoji pravda, da li u njegovoj kući, u porodici, u zajednici, na poslu, u školi ili na fakultetu”, istakao je Kurtović.
Govoreći o nacionalnim manjinama, Kurtović je naglasio da Srbija ima izražen multinacionalni karakter i da se to mora posmatrati kao prednost, a ne kao problem. Ukazao je na ulogu manjina u povezivanju Srbije sa susednim državama i jačanju regionalne stabilnosti.
„Manjine su blagodat naše države, bez obzira da li to neko hoće da prihvati ili ne. U Republici Srbiji živi 24 nacionalne manjine i skoro milion stanovnika koji pripadaju nacionalnim manjinama. To je jedan veliki resurs, pre svega zato što u toj jednoj široj dimenziji imate ljude koji mogu svojim različitim kulturama, svojim različitim znanjima, svojim različitim verskim opredeljenjima uticati da se reše neki problemi u odnosu na neke druge koji možda nemaju određena saznanja”, naveo je Kurtović.
Osvrćući se na Niš i slične sredine, Kurtović je istakao da su građani navikli na suživot i međusobno uvažavanje, te da verske i nacionalne razlike nisu prepreka svakodnevnom životu.
„Nišlije nisu ljudi koji su isključivi, koji su živeli u jednom zatvorenom prostoru. Nišlije nisu neko ko nije imao saradnju sa drugim nacionalnostima i Nišlije nisu neko kome su strane džamija, islam kao religija i sve ostalo. Dakle, iako su većinom hrišćani i pravoslavci, Nišlije dugo poštuju svoje komšije i one koji žive u ovoj državi, a pripadaju drugim verama, i oni žele da razgovaramo o svim tim temama. Oni koji imaju neku vrstu veze sa svim tim što je univerzalnog karaktera, koji veruju da se ljudi dele na ljude i neljude, i oni koji veruju da ljudi mogu samo zajedničkim snagama u budućnosti da naprave određene rezultate, oni dolaze i žele da se priključe”, poručio je Kurtović.
Govoreći o savremenim podelama u društvu, državni sekretar je rekao da su današnji sukobi češće posledica socijalnih i generacijskih razlika nego nacionalnih ili verskih pitanja.
„Danas imate potpuno drugu polarizaciju društva. Danas imate neke druge probleme i neke društvene fenomene koji dovode do sukoba u istom narodu, u istom gradu, u istoj određenoj grupi. Dakle, da li su to u pitanju studenti, učenici, političari, đaci, da li su to u pitanju Nišlije iz jednog dela grada ili iz drugog dela grada, da li su to oni koji dolaze iz kruga dvojke ili oni koji dolaze sa periferije, odnosno ovde, Borče i tako dalje. Dakle, došlo je do jedne druge polarizacije u društvu”, smatra Kurtović.
Poseban deo izlaganja posvetio je radu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, naglašavajući da su obrazovanje, informisanje i službena upotreba jezika ključni stubovi očuvanja manjinskog identiteta.
„Danas skoro da nemate nekog pripadnika nacionalne manjine koji kaže: „Ja nemam pravo na obrazovanje, nemam pravo na informisanje, nemam pravo da se upisujem kao pripadnik određene nacionalne manjine. Borimo se da pripadnici nacionalnih manjina budu više zastupljeni u organima javne vlasti, da po principima afirmativne akcije i pozitivne diskriminacije budu zastupljeni na nekim mestima koja su jako važna u državi. Danas vidite da u Vladi Republike Srbije imate više ministara koji pripadaju nacionalnim manjinama. Danas, samo iz bošnjačkog naroda, kome ja pripadam, u Vladi Republike Srbije imate dva ministra. Ministar zadužen za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dolazi iz albanske nacionalne zajednice”, naveo je Kurtović.
Govoreći o ulozi Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Kurtović je naglasio da je društveni dijalog danas jedan od ključnih mehanizama za smanjenje tenzija i vraćanje poverenja u institucije. Ukazao je da su se građani udaljili jedni od drugih, da je došlo do dubokih podela i da je upravo otvoren razgovor način da se ti problemi prepoznaju i rešavaju.
Prema njegovim rečima, dijalog omogućava da se glas građana čuje direktno, bez posrednika, i da institucije dobiju realnu sliku problema na terenu.
