Gradski Portal 018 – 20.02.2018
Oko 37 000 porodica u Srbiji ima dugoročni hipotekarni kredit u švajcarskim francima što je mnogo više nego što pokazuju zvanični podaci koji obuhvataju samo 60% stambenih kredita koji su osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Pre desetak godina su se banke agresivnim reklamiranjem utrkivale koja će pre privući ljude u svoje ekspoziture predstavljajući kredite indeksirane u švajcarskim francima kao neodoljiv bankarski proizvod, sa manjom kamatom i sigurnom valutom.
Deset godina kasnije, uprkos redovnoj otplati dupliranih anuiteta, korisnici su dužniji nego na početku otplate. Krivac za stalno uvećavanje glavnice i anuiteta kredita je indeksacija, odnosno korišćenje Plana otplate u stranoj valuti. Večeras je na tu temu u Nišu održana tribina pod nazivom – “ŠVAJCARAC – BANKARSKA KLOPKA“ koju su organizovalo Udruženje gradjana za zaštitu korisnika bankarskih usluga CHF Srbija. “Banke u Srbiji su kreirale ovakav proizvod i ponudile ga građanima kao jedan dobar prpizvod sa sigurnom valutom i sa manjom kamatom. Tačno je da je švajcarski franak stabilna valuta, međutim u ovom konkretnom slučaju , kada se kretit indeksira, to je za građane daleko nepovoljnije. Švajcarski franak kao valuta nema veze sa vrednošću domaćeg novca. Tako smo došli do paradoksa da korisnici kredita koji su deset godina otplaćivali ovaj kredit sa znatno uvećanim ratama, imaju sada glavnice veće nego na početku otplate, što je krajnje neodrživo“, kaže . Ona pritom dodaje „ Banke su odlično znale šta rade. Nisu znale koji će da bude kurs , niti je kurs bitan, ali su banke tačno znale kakva je monetarna politika republike Srbije , a ona je okrenuta samo ka euro valuti, . Narodna banka Srbije prodaje i kupuje devize, da bi uskladile vrednost eura sa dinarom. To ne radi nisajednom drugom valutom. Osim toga banke su odlično znale da se radi o stanovništvu koje prima zarade u dinarima. Da se zarade neće menjati a da će njihove rate rasti. Radi se potpuno o valutno neusklađenom stanovništvu , što banke kao profesionalci za kreditnu analizu , nisu mogli da ne znaju. Osim toga banke su znale tendenciju švajcarskog franka. Švajcarski franak i japanski jen nisu obične valute , to su valute koje u nesigurnim vremenima jačaju. Na deviznom tržištu one se nazivaju „safe heven valutama“ , u smislu da kada se u morima valuta digne velika oluja , kapital beži u te valute. Banke nisu znale koliko će švajcarski franak da ojača ali su znale da će se to desiti i na to su računale. Banke 2015. godine, i pored velikog nezadovoljstva i javnog isticanja problema korisnika kredita koji je vezan za franak, nisu bile spremne i nisu izrazile svoju saglasnost da pravično izmene ugovore. Naprotiv, one „ su krenule u jedno ozbiljno iscrpljivanje korisnika kredita, sa jednim ugovorima koji su potpuno neodrživi, ali svaki mesec za njih je dobit veća. U zemljama u u okruženju korisnici kredita imaju sličan problem. Ali je kod njih problem manji jer većina zemalja u okruženju ima samo euro kao zvaničnu valutu , pa ima samo jednu kursnu razliku –euro –franak , dok u Srbiji, postoje dve kursne razlike – franak –euro plus euro – domaća valuta. U Evropi je „Ovo je najdrastičniji primet te nesrazmere, od svih evropskih zemalja. Zemlje u okruženju su skoro sve do jedne utvrdile nepoštenu praksu banaka“, kaže Jelena Pavlović, član Upravnog odbora Udruženja CHF Srbija. U decembru je doneta prva pravosnažna presuda u Sloveniji gde je sud utvrdio da je ovakav ugovor o kreditu u celosti ništav . U Grčkoj je doneta kolektivna presuda u decembru, gde je presudom utvrđeno da se banka bavila nepoštenom praksom i da informacije koje je ona imala , nije prenela korisniku kredita, sa definitivnim obrazloženjima koliko je banka finansijski specijalista, a da to korisnici kredita nisu . U Hrvatskoj je 2013. godine je indeksacija stavljena van snage, ali je, kako kažu, e sada opet vraćena na prvi stepen. Srbija, uz Bosnu u Hercegovinu, je jedina zemlja koja još tapka u mestu. Prenoseći praksu uz okruženja , Udruženje nastoji da što više dostavi dokaze o tome da su banke apsolutno znale da će do ovog da dođe, a da to nisu korisnicima kredita prenele. „Korisnik kredita u stvari nikada nije pristao na jedan ovakav ugovor. Jer vi da biste pristali na nešto vi morate da znate šta je to“, kaže Jelena Pavlović. Ovo je vrlo složen ugovor, koji osim kredita sadrži indeksaciju , koja nije bila našim zakonom ni predviđena , za razliku od zemalja Evropske unije, koje su to predviđale kao zakonsku mogućnost. Oštećenim građanima Srbije preporučuju da što više nauče o ovim kreditima kako bi bili svesni i svoje pozicije kao i toga koliko dugo postupak može da traje. Za sada građanima ništa drugo ne preostaje nego da se obrate sudovima. „Sudovi će utvrditi da je praksa banaka bila nepoštena u ovim slučajevima a za neko kolektivno rešenje , što je takođe jedna od varijanti, ali o tome se može pričati nakon što se sudovi o tome izjasne. U protivnom velike troškove bi podnela država Srbija što je nedopustivo i suvišno“ Sudska praksa počela je „ da se probija a to je najduža faza u postupku. Kada sudovi budu dobili dovoljno informacija da se ne radi o nekakvom skoku valuta nego da se radi o jednoj ciljanoj i tendencioznoj akciji banaka, verujen da će onda ti procesi kratko trajati. Država Srbija „nije stala iza svojih građana“. Kada krene praksa utuživanja banaka , veruju da će se na nivou države nešto desiti, jer teško je zamisliti 22000 tužbi“ Aleksandra Pokrajac iz Niša jedna je od mnogih koja je pre desetak godina uzela kredit vezan za švajcarski franak. Danas , nakon redovne otplate, njen dug je tri puta veći nego što je bilo u vreme kada je potpisala ugodor o kreditu. „Uzela sam 6,9 miliona , do sada sam vratila pet, a na današnji dan glavnica mi je 15 miliona“, kaže Aleksandra i dodaje „ Posle deseta godina redovne otplate, mesečni anuitet se duplirao a glavnica je tri puta veća nego u vreme kada sam uzela kredit. Ja sam sa bankom u parnici , na sudu. Predmet je u Višem sudu u Beogradu. Tužila sam banku u kojoj sam radila i od koje sam uzela kredit“. Banka je nekim korisnicima kredita stanove već uzela zbog nevraćanja kredita i oni neće biti vraćeni korisnicima kredita. Oštećeni kreditima i Udruženje se nadaju da će i u Srbiji početi praksa koja je krenula u celoj Evropi, samo je pitanje dana ili meseca kada će se s tim krenuti.
