Dobitnik književne nagrade „Stevan Sremac“, koja se dodeljuje za najbolje prozno delo, za 2021. godinu je beogradski pisac Nenad Teofilović za roma Fraktura, u izdanju izdavačke kuće Dereta. Nagrada je uručena danas u Gradskoj kući u Nišu.
Odluku o laureatu doneo je žiri koji su činili dr Jasmina Ahmetagić, koja je bila i predsednica žirija, naš priznati književnik Vule Žurić i Dejan Milutinović. Žiri je u ovom sastavu drugu godinu zaredom.
Na konkurs je stigl oukupno 67 romana, a u užem izboru se našlo pet. To su romani “Sloboda govora” Vladana Matijevića (Laguna), “Epizodisti i junaci” Vladislave Bojnović (Laguna), “Zamalek” Dejana Tijaga Stankovića (Laguna), “Kontraendorfin” Svetislava Basare (Laguna, inače aktuelni dobitnik NIN-ove nagrade, kao i pobednički roman.
Od ovih pet romana, na kraju se o nagradi odlučivalo između pobedničkog romana i knjige “Epizodisti i junaci”.
„Uspostavljajući dijalog sa Zapisima iz podzemlja Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, Nenad Teofilović u romanu preispituje egzistencijalni položaj savremenog čoveka, mogućnosti i preduslove njegove slobode, markirajući epohalne promene modernog sveta, koje su čoveka pretvorile u objekat”, stoji u saopštenju žirija.
Član žirija Dejan Milutinović istakao je da fokus jeste na vezi romana sa Zapisima iz podzemlja Dostojevskog, ali da ovaj roman može da se čita čitav dijapazon drugih kognitivnih aspekata i metafizičke tradicije drugih književnih dela.
“Oslobođen pritiska, Teofilović živi u jednoj vrsti slobode nepoznate profesionalnom piscu. Jedna od funkcija nagrađivanja jeste u tome da se u bogatoj književnoj produkciji spreči nevidljivost pozorišnog romana, koji sa toliko posvećenosti prodire u položaj savremenog čoveka, postavljajući mu ona pitanja od kojih velika književnost najčešće i živi, a to je pitanje čovekove slobode i uslova njenog ostvarivanja.”
Zatim je spomenuo kontinuitet sa prethodnim Teofilovićevim romanom, po kom je snimljen i popularni film, “Klopka”.
“Neka od ključnih pitanja koja je postavio u svom romanu “Klopka” se nalaze na tragu romana Dostojevskog. Klopka se pojavljuje kao omaž ruskom velikanu i primer je interteksualnog dijaloga sa njegovim delom, koji Fraktura nastavlja, aludirajući na mnogo nivoa Zapisima iz podzemlja. Pre svega, isti su motivi oko kojih se organizuje pripovedanje centralnih junaka ovog romana. Promišljanje preduslova ljudske sreće, slobode i njenog značenja, uloge razuma u ostvarivanju sveopšte sreće.”
Kako dalje navodi, Teofilovićev junak vidi svet kao carstvo velikog inkvizitora u kome je čoveku oduzeta sloboda u ime blagostanja i pojavlja se kao kritičar savremenosti i prorok apokalipse.
“Iako je u početku verovao da posao može da ispuni život, junak Frakture se kasnije suočava sa problemom praznine koju stvara radni dan, žudeći za samoiskazivanje kroz posao i dramatično doživljavajući ispraznost svakodnevlja i skrivenu anksioznost rutine”, rekao je Miutinović, pa dodao:
“Tomić (junak romana) zaključuje da imperativi vremena, profit i efikasnost, diktiraju prinudno kretanje i potrebu za novinom i ukidanje potrebe umetničkog stvaranja. Junak dramatizuje čovekov strah od slobode i promišlja distinkciju slobode i praznine, opredeljujući se na kraju za jedini relevantan zadatak, uređivanje vlastitog života, isključivo prema savesti.”
Sam laureat istakao je veliko zadovoljstvo jer je roman prihvaćen na način na koji je želeo.
“Drago mi je što sam dobio ovu značajnu nagradu, ali svakako mi je posle obrazloženja još više drago jer vidim da je knjiga pročitana u velikoj meri onako kako sam zamislio, što se veoma retko dešava. U svakom slučaju, privilegija je dobiti nagradu koja nosi ime naše znamenitog pisca. Svrha nagrade, međutim, nije samo da ukaže na nova dela, već i da uspostavi kontinuitet onoga što je prethodilo.”
