“Lokalne samouprave i teritorijalne autonomije neefikasno upravljaju javnim sredstvima, plaćaju bez pravnog osnova, nisu uspostavile internu reviziju, izdaju poslovni prostor u zakup na koruptivan način, u poslovanju ne primenjuju međunarodne standarde”.
Ovo su samo neki od zaključaka sadržani u „Analizi dosadašnjih izveštaja Državne revizorske institucije u vezi sa radom jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije“ koja je predstavljena učesnicima konferencije „Unapređenje upravljanja javnim finansijama na lokalnom nivou“ u beogradskom Cantru Sava. Skup je organizovala Stalna konferencija gradova i opština, u svojstvu partnera na projektu „Unapređenje mehanizma odgovornosti u oblasti javnih finansija“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji s Državnom revizorskom institucijom, a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA).
U radu Konferencije, koja je okupila gradonačelnike, predsednike opština i predstavnike relevantnih državnih institucija, učestvovao je i Boban Džunić, predsednik Gradske opštine Palilula u Nišu.
Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije, koja je do sada obavila 59 izveštaja o reviziji, istakao je da se ključni problemi ogledaju u nedovoljno efikasnom korišćenju javnih sredstava, neefikasnom upravljanju javnom imovinom, nedovoljnom poštovanju zakona, propisa i procedura, što jasno ukazuje na odsustvo javne odgovornosti.
„Uočeno je da se veliki broj javnih prihoda naplaćuje po drugim osnovama, čime se izbegava njihovo budžetsko trošenje“, rekao je Sretenović.
On je zaključio da je od izuzetne važnosti da gradonačelnici i predsednici opština shvate suštinu i težinu nepravilnosti za koje su oni najodgovorniji jer su naredbodavci za izvršenje budžeta. Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički naglasila je da je srž problema nepostojanje obavezujućeg sistema planiranja, nedostatak koordinacije, kao i nepostojanje nadzora nad onim što radimo.
„Na nivou jedinica lokalnih samouprava ovi problemi su znatno složeniji zbog neusklađenosti nadležnosti, prioriteta i kapaciteta“, rekla je Udovički.
“Način finansiranja različitih nivoa vlasti jeste jedan od pet prioriteta ministarstva finansija“, naglasio je ministar finansija Lazar Krstić. On je najavio da će do kraja jula biti gotov nacrt zakona o finansiranju lokalnih samouprava, kao i da će taj zakon biti usvojen u septembru ili oktobru. Važnost donošenja ovog zakona je veoma velika jer se jedna osmina ukupnih prihoda u budžetu države ubira na nivou lokalnih samouprava. „Kada zakon bude donet opštine će moći da planiraju budžet za narednu godinu“, naglasio je Krstić.
Predsednik SKGO i gradonačelnik Niša prof.dr Zoran Perišić poručio je da mora da se promeni odnos prema onome što je javno.U Nišu je između donošenja dva zakona o legalizaciji izgrađeno 6500 objekata. Zbog toga je budžet grada uskraćen za dva godišnja budžeta, objasnio je Perišić. Jurg Štaudenman, zamenik stalne predstavnice UNDP je naglasio da se uvođenje programskog budžeta, kao i donošenje zakona o finansiranju lokalnih samouprava predstavljaju mogućnost da se ojača upravljanje javnim sredstvima.
On je najavio da će UNDP i ove i iduće godine nastaviti da sarađuje sa institucijama u Srbiji u cilju poboljšanja stanja na nivou centralne i lokalne vlasti. Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština rekao je da je uloga SKGO, pre svega, usmerena na podršku unapređenju finansijskog upravljanja i kontrole na nivou lokalne samouprave. Vlada Švedske je za ovaj program podrške projektu „Unapređenje mehanizma odgovornosti u oblasti javnih finansija“ u Srbiji izdvojila 2.328.318 dolara.
