Preventivni zdravstveni pregledi nastavljeni su danas u Gornjem Matejevcu, uz veliko interesovanje građana. Akcija Univerzitetskog kliničkog centra Niš i Instituta „Niška Banja“ pokazala je da mnogi stanovnici, posebno stariji, dugo ne odlaze na redovne kontrole, dok lekari upozoravaju da je sve više mladih sa ozbiljnim kardiovaskularnim bolestima.
Direktor UKC Niš doc. dr Milan Lazarević kaže da pojedini građani dolaze na preglede čak i u susedna sela.
„Primećujem pojedine pacijente na nekoliko lokacija, ali meni je to dobar znak. To nam govori da ti ljudi brinu o svom zdravlju, da su na pravi način prepoznali ove naše akcije i žele što više da se pregledaju“, rekao je Lazarević.
Na terenu su kardiolozi UKC Niš i Instituta „Niška Banja“, vaskularni hirurzi, neurolog i anesteziolozi, ali i mladi lekari i studenti medicine koji su se dobrovoljno uključili u akciju.
Lazarević je istakao da je Grad Niš prepoznao UKC Niš kao partnera i da će finansijski podržati mlade nezaposlene lekare i studente koji učestvuju u akciji.
„Dugo sam u Kliničkom centru, ali se ne sećam da je nekada Grad odlučio da pomogne Kliničkom centru. Ovo se dešava sada, ove godine, i hvala Gradu i gradonačelniku, koji će određenim finansijskim sredstvima, u vidu stipendija, pomoći ove mlade ljude“, naveo je Lazarević.
Prema njegovim rečima, zdravstvena kultura stanovništva, naročito na jugu Srbije, još nije na zadovoljavajućem nivou.
„Naš narod nije navikao da, ako nema neki veliki razlog, ide kod lekara. Često ćete čuti: ‘Neću da idem kod lekara, naći će mi nešto’. Zato smo mi tu i zato moramo dodatno da se angažujemo. Danas postoje brojne terapije i medicinske intervencije kojima možemo da pomognemo ljudima. Životni vek se produžio i ne smemo da dozvolimo da nam stanovništvo odumire“, poručio je Lazarević.
Da su redovne kontrole neophodne upozorio je i direktor Instituta „Niška Banja“ doc. dr Dejan Petrović, navodeći da je među pregledanim građanima bilo i teških kardiovaskularnih pacijenata.
„Imao sam nekoliko zaista ozbiljnih pacijenata, pacijenata koji imaju stentove, kao i one sa ugrađenim defibrilatorima, koji se ugrađuju najtežim pacijentima sa jako oslabljenom funkcijom srca“, rekao je Petrović.
Posebno zabrinjava, kako kaže, što se ozbiljne bolesti srca i krvnih sudova sve češće javljaju i kod mlađih.
„Imamo jednu kontradiktornost. Verovatno je to posledica brzog života – sve je više mladih ljudi koji imaju ozbiljne kardiovaskularne bolesti, a opet mislim da su oni još neozbiljniji kada su u pitanju kontrole u odnosu na stariju populaciju“, upozorio je Petrović.
On je građanima poručio da redovno mere krvni pritisak, koji je nazvao „tihim ubicom“, kao i da najmanje jednom godišnje urade laboratorijske analize, provere masnoće i šećer u krvi.
Da mnogi građani godinama izbegavaju lekara pokazuje i primer Živke Krstić iz Gornjeg Matejevca, koju su na preventivni pregled doveli unuci.
„Ja ne idem kod lekara dve godine. Unuk i unuka su me doveli. Rezultati su dobri“, kazala je Živka.
Za nju posebno znači što su lekari došli do stanovnika sela.
„Mnogo dobro. Ovo je super. Da su živi i zdravi što dolaze. Ja inače ne idem kod lekara“, rekla je Krstić.
Važan deo akcije je i kol-centar UKC Niš, koji je već počeo da prati zdravstveno stanje pregledanih građana. Od ukupno 1.006 pregledanih pacijenata, kontaktirano je oko 200, a desetak je pozvano da ponovo dođe u UKC Niš.
„Desetak pacijenata od tih 200 ponovo je vraćeno u Klinički centar Niš radi dalje evaluacije, opservacije i dijagnostike, jer su zahtevali dodatna ispitivanja“, rekao je Lazarević.
Kod dela kontaktiranih građana bilo je dovoljno dati savet ili korigovati terapiju telefonskim putem, dok većini nisu bile potrebne dodatne kontrole.
