Osim uvođenja jedinstvenog elektronskog zdravstvenog kartona, naredni korak u digitalizaciji zdravstvenog sistema je povezivanje svih ustanova i lekara specijalista, kroz elektronski uput i elektronski medicinski dosije i olakšavanje pristupa pacijenata lekarima specijalistima.
Uspostavljanje elektronskog dosijea biće jedan od ključnih reformskih prioriteta Saveza za zdravstvo, koji će pružiti podršku Ministarstvu zdravlja i resornim institucijama u ovom poslu, saopšteno je na konstitutivnoj sednici NALED-ovog radnog tela. Ideja kod uvođenja dosijea je da pristup ovoj evidenciji dobiju i lekari u privatnim ustanovama, u cilju efikasnijeg lečenja.
U fokusu saveza u naredne dve godine biće i rad na smanjenju lista čekanja i povećanju broja usluga koje će građani moći da obave u privatnom zdravstvu o trošku RFZO, kao što je sada slučaj sa dijalizom, vantelesnom oplodnjom, hiperbaričnom komorom i kataraktom. Treći prioritet je dalja digitalizacija procedura, pre svega u vezi kliničkih studija i dobijanja dozvola za lek, kako bi nove, moderne i efikasnije terapije bile dostupne našim građanima.
– Savez će podržati sprovođenje Programa digitalizacije u zdravstvenom sistemu u delu koji predviđa uvođenje usluge eBolovanja. Cilj nam je, između ostalog, da i lekari u privatnom sektoru dobiju mogućnost da otvore bolovanje pacijentu. Takođe, fokus nam je uvođenje usluge eUput gde želimo da omogućimo da lekari specijalisti izdaju upute za dalje lečenje, čime bismo poštedeli građane vraćanja kod izabranog lekara. I na kraju, cilj je da uslugu eRecept, koja važi za lekove sa A liste, proširimo i na B, C i D listu lekova – izjavio je novoizabrani predsednik Saveza za zdravstvo Vukašin Radulović.
Gost sednice bila je ministarka zdravlja Danica Grujičić, koja je istakla da prepoznaje mnoge dodirne tačke u misiji NALED-a kako razne oblasti društvenog života, pa i zdravstva, učiniti boljim.
– Srbiji i njenom zdravstvu je potrebna digitalizacija kako bi lekari svu svoju energiju mogli da posvete lečenju pacijenata, a ne da dragoceno vreme troše na administrativne poslove. Takođe, sve velike ideje se na kraju svode na razvoj one sredine gde građani najviše ostvaruju svoje životne potrebe, a to je lokalna zajednica. Projekat Ministarstva zdravlja o porodičnom lekaru je ustvari ideja da kroz veću podršku porodičnim lekarima – a to su lekari u najlokalnijoj zajednici – ostvarimo primarnu zdravstvenu zaštitu koja preventivnim delovanjem ostvaruje veći stepen zdravstvene zaštite celog naroda – rekla je Grujičić.
Marko Jovanović, direktor sektora za IT u RFZO naglasio je da je ta institucija uvela SAP informacioni sistem i time uspostavila uvid u robno-materijalno stanje zdravstvenih ustanova, a sve u cilju optimizacije utroška i stvaranja velikih finansijskih ušteda.
Savez će ministarstvu u narednih mesec dana predstaviti analizu i preporuke za unapređenje procedure stavljanja leka na tržište koja umesto devet meseci traje dve do tri godine što građanima otežava pristup lekovima. Takođe, akcenat će biti stavljen i na pojednostavljenje kliničkih ispitivanja lekova na ljudima jer je ova procedura, koja puno znači teškim bolesnicima da dođu do inovativnog leka kojeg još neko vreme neće biti na tržištu, a koristi i lekarima da se upoznaju s novim metodama lečenja. Ova procedura u Srbiji traje i do tri puta duže nego u drugim zemljama i odvraća kompanije da ulažu u ispitivanja u našoj zemlji.
U prethodnom sazivu, objavljeno je prvo izdanje Sive knjige zdravstva, koja sadrži popis 50 najvećih administrativnih prepreka razvoju ovog sektora, kao i konkretna rešenja za njihovo prevazilaženje. Objavljivanje drugog izdanja očekuje se u narednoj godini.
