Gradski Portal 018 – 05.12.2018
Novinar – Emilija Ostojić Kaculj
Docent dr Tomislav Kostić, kardiolog , direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra u Nišu u dosadašnjem radu ugradio je više od 3.500 pejsmejkera i preko 2.000 stentova. Impozantna brojka s obzirom da se radi o mladom čoveku (41) ali i skusnom lekaru koji je, uz stalno prisustvo na Klinici gde leči svoje pacijenta, napisao više od 100 naučnih radova. Mnogi od tih radova objavljeni su u međunarodno priznatim stručnim časopisima. Ovi rezultati doprineli su da postane počasni član Evropskog udruženja kardiologa i na poslednjem godišnjem kongresu u Minhenu dobije priznanje „Fellows of the European Heart Rhythm Association“, koje se dodeljuje kardiolozima za značajan doprinos struci.
Ovo priznanje, kako sam kaže, pre njega su iz Niša dobili profesor dr Zoran Perišić i dr Svetlana Apostolović, te je utoliko ponosniji na nagradu, jer je, kako kaže, to je potvrda “kontinuiteta dobrog rada”.
S doktorom Kostićem razgovarali smo tamo gde najviše vremena provodi – na klinici.
Insistira na tome da je ponosan na nagradu ali zato što smatra da je njome nagrađena Klinika kojom rukovodi, kolege i osoblje koje čine jedinstven tim i gde su lekari posvećeni svom poslu.
Kardiovaskularne bolesti su na prvom mestu po smrtnosti,a akutni infarkt miokarda je vodeći uzrok smrti. Smrtnost pacijenata od akutnog infarkta miokarada je oko 30 odsto ako pacijent nije u bolnici, a kada je u bolnici koja je opremljena kao naša smrtnost pada na ispod 10 odsto pa i 5 odsto. Objašnjava dr Kostić.
“ Pacijenti sa celog juga Srbije u slučaju infarkta bivaju dopremljeni u Urgentni centar Kliničkog centra Niš. Naša ekipa dolazi, radi se brza dijagnostika, nakon toga sledi ugradnja stenta i pacijenti imaju jako dobru prognozu“, kaže dr Kostić.
Prema Klinici za kardiovaskularbne bolest gravitira jug Srbije , a to je oko tri miliona ljudi.
„Na niškoj Klinici za kardiovaskularne bolesti mesečno se pregleda oko 1.000 pacijenata, a oko 500 njih bude primljeno na kliniku. Uradi se i oko 800 ehokardiografskih pregleda.”, objašnjava dr Kostić. “Na Odeljenje invazivne dijagnostike elektrostimulacije obavi oko 3.500 do 4.000 koronarografija i 1.500 procedura ugradnje stenta To nas svrstava u red vodećih kuća u Srbiji kada se radi o ovim metodama. Na našoj Klinici ugradi se više pejsmejkera nego na Dedinju ili u Kamenici . Godišnje oko 600, što je impozantna brojka. Po broju ugradnji stentova smo drugi u Srbiji. Veći broj stentova ugradi jedini Klinički centar Srbije kao referentna ustanova u regionu.”
Odnedavno , kada je otvoren novi Klinički centar u Nišu , Klinika za kardiovaskularne bolesti se preselila u nove prostorije
„Preseljenjem u novi Klinički centar dobili smo više prostora za rad, tako da ovde, u starom delu Kliničkog centra, radimo hladni program, dakle pacijente koji dolaze na zakazane ugradnje pejsmejkera i stentova, a u novom Kliničkom centru sa novom angiosalom koju smo tamo dobili rade se hitni slučajevi, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, naše ekipe dežuraju što za hitnu ugradnju pejsmejkera, što za hitni invanzivnu ugradnju stenta kada je u pitanju akutni infarkt miokarda“, objašnjava dr Kostić.
NaKklinici ugrađuju sve vrste pejsmejkera, kako za poremećaje srčanog ritma tako i za pacijente sa srčanom slabošću“.
Dr Tomislav Kostić kaže da je u planu razvitak novih dijagnostičkih i terapijskih metoda, početak elektrofizioloških procedura. Radi se o dijagnostičkoj terapiji aritmija na jedan invazivni način. Specijalnim kateterima se nalazi uzrok te aritmije na samom srčanom mišiću, a onda se ekstremnim hlađenjem ili ekstremnim grejanjem taj uzrok aritmije prekida. Neophodan generator je preko Ministarstva zdravlja već nabavljen.
„ Sagledani smo adekvatno od strane Ministarstva zdravlja. Imamo još neke stvari da uradimo oko organizacione i kadrovske strukture. Treba da dobijemo još neku aparaturu , ali nadam se da ćemo to brzo rešiti i time bi se priča oko interventne kardiologije zaokružio na najbolji mogući način , pogotovo ovde u Nišu, jer smo smo referentni, vodeći centar u ovom regionu. Nadamo se početku rada u sledećoj godini“, kaže dr Kostić.
