Gradski Portal 018 – 10.05.2016
Niški student David Ilić (19) i Mihajlo Savić (19) često su viđeni, ovih dana, na niškim ulicama sa svojim biciklama. Oni se ne pripremaju za trke dvotočkaša, oni su spojili dobro sa korisnim i oformili su nišku kurirsku službu na biciklama. Ideja o tome da biciklama prenose pošiljke po gradu u njima je “sazrevala” godinu dana, a onda su pre dva meseca odlučili da svoju zamisao pretvore u stvarnost. Da se upuste u ovaj posao postakao ih je jedan rođak koji je sličan način dostave pošiljki video na zapadu, a oni su pristali da svoje slobodno vreme, u pauzama između predavanja i učenja, iskoriste tako što će sebi obezbediti i džeparac. I David koji sada studira medicinu, ali i Mihajlo koji je student elektronike, završili su nišku Gimnaziju “Svetozar Marković”. Sada je u njima proradio i preduzetnički duh.
“Za posao koji smo pokrenuli potrebne su nam samo bicikle, mobilni telefoni i puno dobre volje. To je naš početnički kapital i sve smo to imali”, priča David. “Kurirski posao koji smo započeli zamislili smo tako da prevozimo pakete po gradu, ne teže od deset kilograma, i raznosimo ostale pošiljke, ali u granicama grada, jer bi smo za njihov prenos koristili bicikle. I cena naših usluga je simbolična, 100 dinara, što nam je dovoljno da zaradimo koji dinar za džeparac jer smo mi, ipak, studenti”.
I kako to uvek biva, prvi koraci su i nateži. Prvih nekoliko dana se ništa nije pomeralo sa mrtve tačke, pa su ova dva mladića odlučila da krenu sa reklamom. Kako su i tu bili sa ograničenim sredstvima, oni su se odlučili za letke, koje su ostavili na vidljivim mestima u svim delovima grada.
“Uz to smo odlučili da napravimo i svoju stranicu na fejsbuku koja je sada jako posećena”, kaže David. “Bila je to i najveća reklama za nas. Stranica je za samo nekoliko dana imala tako veliki broj posetilaca da smo se iznenadili. Počele su da nam stižu i prve ponude za posao”.
David kaže da za sada, uglavnom, rade za neke manje firme koje od njih zahtevaju da dostave papire ili druge pošiljke njihovim klijentima. Relacije nisu duge, uglavnom se radi o nekih dva do tri kilometra, pa oni posao obave najduže za 15 minuta.
“Nemamo puno ni ponuda za rad, dve do tri u toku dana, ali mi smo zadovoljni kako je posao krenuo, a i tek smo na početku, i nadamo se da će sve jednog dana da se razgrana”, dodaje David. “Za sada nam pozivi stižu, uglavnom, od firmi, a najduža daljina do koje smo dostavljali pošiljke bila je od centra grada do Bubnja. Nama tako nešto i odgovara, kako ne bi smo puno gubili vremena koje moramo da posvetimo fakultetima i učenju, a sa druge strane prezadovoljni smo jer sami zarađujemo džeparac”.
Ova dva mlada niška studenta neće se zaustaviti samo sa firmama. Imaju puno planova kako da posao postane još ozbiljniji.
“Za sada nam građani ne traže usluge. Bude poneki zahtev tu i tamo, ali je sve to sporadično. Naš cilj je da započnemo saradnju sa što više firmi na nedeljnom, pa onda i na mesečnom nivou, ali voleli bi smo da izađemo u susret i građanima, posebno starijim osabama koje žive same i kojima nema ko do pomogne, a oni žele nešto hitno da pošalju ili da plate. Rado bi smo pomagali i njima”, kažu ova dva momka. Za sada su na dobrom putu i zadovoljni su, a lepota je u tome što su spojili vožnju bicikla i posao, što je i te kako zdravo za njih. Pri tome ne zagađuju životnu okolinu, zarada nije velika, ali za studente je dovoljna i, ako sve bude teklo po planu, pružiće pomoć osobama kojima je ona potrebna.
