Gradski Portal 018 – 14.04.2017
Svake godine na Veliki petak Crkva oživljava u nama događaj Hristovog stradanja na krstu za ljudske grehove. „Samo vaskrsenje moglo je nagraditi ovoliko stradanje. Samo se vaskrsom Hristovim može priroda i naša savest umiriti“(sv. Nikolaj Velimirović)
Naime, u noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Judeji su uz grozne poruge, Isusa Hrista bičevali. Rimljani su sutradan nastavili svoj krvavi pir. Pilat je sve to mirno gledao. Njegov kukavičluk je bio veći od ljudskog osećanja za pravdu, i sudijskog poštovanja zakona.
U želji da Isusa potpuno ponize, rimski vojnici su mu obukli skerletnu(jarko crvenu) odoru, jer skerletna boja je bila boja careva i niko drugi nije smeo da je nosi. Skakali su i igrali oko njega smejući se caru, a na glavu su mu stavili trnov venac, kao krunu. U svom bezumlju nisu znali da su, iz želje da ga ponize, ustvari posvedočili istinu. Isus jeste bio Car nad carevima, jer njegovo carstvo nije od ovoga sveta.
Tu surovu igru su nastavili Judeji, kad im je Pilat predao Isusa, rekavši da „nikakve krivice ne nalazi na njemu“, odnosno, da taj čovek nije prekršio nikakav zakon, dakle, on je nevin. Surovi i opaki Irod, bludnik, rodoskrvnitelj i ubica sv. Jovana Preteče, mogao je sve da prihvati, ali ne i da pred njim stoji nevin čovek. Onaj ko u sebi nema ni trunčicu čistote, ne može da prihvati da ona postoji kod drugih. Želeći da se najnevinijem od svih ljudi koji su ikada zemljom hodili naruga, Irod je naredio da Isusu obuku belu odoru, koja je znak nevinosti. Tako su i Judeji priznali istinu (iako toga nisu bili svesni), mada im je namera bila da pokažu poruganog, ismejanog i uniženog čoveka, kojeg je svetina do juče slavila kao Proroka i Spasitelja. Tako su u oba slučaja, iako zbog lakrdije i bestijalnog iživljavanja i Rimljani i Judeji, iako nesvesno priznali Isusa Hrista za ono što je on i bio, Bezgrešni Car.
FOTO: Vikipedija
Tog strašnog dana Pilat i Irod su se izmirili, jer su pre toga bili u zavadi. Ujedinilo ih je zlo delo.
Kad su Judeji videli da mogu samo da muče Isusa, ali da ne mogu da ga osude, rekli su Pilatu da se Isus ustvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a takav greh moraju da kazne Rimljani. Kako je to bilo vreme uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da jedan zatvorenik bude pušten na slobodu. Tada je u zatvoru bio Varava (Baraba), osuđen zbog ubistva rimskih vojnika i pobune protiv Rimljana. Pilat je pitao narod koga hoće da oslobodi, Isusa ili Varavu, i narod je tražio Varavu, a kad je pitao šta da uradi sa Isusom, svetina je počela da urla: „Raspni ga! Raspni ga!“
Isusu su opet obukli njegovu odeću koju mu je istkala Presveta Bogorodica, u kojoj je išao i propovedao, za koju su vojnici kasnije bacali kocku, i time su se ispunile reči iz Psalma da će se za njegove haljine bacati kocka.
Natovarili su mu teški krst na leđa i poveli ga putem koji i danas, dve hiljade godina kasnije, nosi ime Ulica Bola (Via dolorosa). Usput su ga pljuvali, dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Gospodu da nosi krst stradanja. I jedna dobra žena, Veronika, istrčala je iz kuće i maramom obrisala krv, znoj i pljuvačku sa Isusovog lica. Na brdu Golgota (Lobanja), bila su tri krsta. Hristov u sredini i dvojice razbojnika sa strane, i to je bio jedan od načina na koji su želeli da ga ponize.
FOTO: Vikipedija
Čak i tada, posle svih mučenja i ponižavanja koja je doživeo, Hristos nije kleo, on je molio Oca svog nebeskog da oprosti ovim ljudima jer ne znaju šta čine. Kad je konačno, oko tri sata popodne, po našem računanju vremena, duh svoj predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali su se grobovi, zatresla se zemlja, zavesa u Hramu se rascepila odozgo do dole, i kamenje se raspadalo u prah uz užasan prasak. Tako su se obistinile Hristove reči da će i kamenje progovoriti. I mrtvo kamenje je svedočilo Živoga Boga.
Pošto su Mu kopljem probili rebra da bi se uverili da je mrtav, vojnici po Pilatovoj naredbi dopuste Josifu iz Arimateje, Nikodimu i ostalim Isusovim prijateljima da skinu Njegovo telo s krsta, pomažu Ga mirisima i polože u grob izdubljen u steni. Položivši telo u grob, navalili su na ulaz od groba težak kamen. Bilo je to veče uoči jevrejskog praznika Pashe.
Svake godine na Veliki petak Crkva oživljava u nama događaj Hristovog stradanja na krstu za ljudske grehove. Veličanstvena tišina Velikog petka najavljuje već izvojevanu pobedu u kosmičkoj bitki Bogočoveka protiv Satane i smrti. Satana je halapljivo progutao mamac koji će uništiti njegovu vlast – Jagnje Božije. Zlim ljudima ništa nije tako mrsko i odvratno kao dobar čovek. A ukoliko pred sobom imaju čoveka bez ikakvog greha, onda postaju gori od zveri, jer životinja ubija i komada plen samo da utoli glad, a čovek to radi iz najnižih pobuda, da bi uživao u tuđim mukama.
Pravoslavna crkva obeležiće sutra Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos.
Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.
Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajniji u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a Njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja koje Pravoslana crkva ove godine obeležavaju u nedelju, 16. Aprila, po novom kalendaru.
FOTO: Pixabay/Ilustracija
U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane Stradanja.
Prema predanju zapisanom u jevanđeljima, Isus Nazarećanin, car judejski, umro je na krstu u „šesti čas dana” i zavese jerusalimskog hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala. Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
„Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj glas”, zapisano je u Jevanđelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.
Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a oni koji poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.
U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju.
Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da – bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.
„Samo vaskrsenje moglo je nagraditi ovoliko stradanje. Samo se vaskrsom Hristovim može priroda i naša savest umiriti“ (Sveti Nikolaj Velimirović)
Veliki petak strogo se praznuje. Taj dan je crveno slovo pa se stoga ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova. Žene tog dana ni po koju cenu ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi. Tog dana poštuje se strog post, u kući se ne pali vatra, ne kuva se čak se i hleb ne mesi tog jutra. Međutim, Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća jer se „primi sve što se tog dana nakalemi“.
Srbi veruju i da na Veliki petak ne treba jesti koprive, a osim ovog ima i još čudnijih nehrišćanskih običaja i verovanja poput onog da koga probada u stomaku treba na taj dan na bolno mesto da stavi odranu kožu tek ubijenog zeca, kao i da žena nerotkinja koja želi decu treba da popije malo krvi (?!) zeca ubijenog na taj dan?!
Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. U ove dane crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.
U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.
