Kada govorimo o sebi, trebamo biti uvek realni, uvek maksimalno otvoreni i iskreni. Ljudi se razlikuju po svojim osobinama i izgledu. Iskreno moje mišljenje o meni imam ja i dobrih i loših osobina,vrlina i mana.
A,sada ovako!
Zovem se Tatjana Petrović u društvu da tako kažem poznatija kao Tajchi,Tajče. Imam pedeset godina i živim sa suprugom i sinom.
U dvadesetoj godini osetila sam jake bolove u zglobovima i odmah sam se javila doktorki gde mi je dijagnostikovana dijagnoza Reumatoidni artriris.Tada nisam ni imala kompjuter ni internet kako bi više saznala o dijagnozi,ali doktorka mi je rekla da moram saradjivati i slušati savete lekara.
Nije bilo baš tako.Nisam slušala. Svakojake crne misli padale su mi na pameti,kako se razlikujem od zdravih ljudi,kako mi je hodanje ograničeno,kako ne mogu da nosim odeću koju volim,kako ne mogu da idem na izlete,kako ne mogu da radim itd itd…
Razonodu sam nalazila u slušanju muzike u to vreme na lokalnim radio stanica.
Jedna od radio stanica bila je Meteor. Jednog dana pozovem ja da mi tonac pusti dve pesme. Bio je kako on kaže zauzet i da ostavim broj telefona i pozvaće me kada bude slobodniji sa vremenom. Da tako je i bilo i ja sam snimila omiljene pesme.
Uveče zazvoni telelefon tada fixni i ni manje ni više nego tonac sa radija što sam se baš da kažem prijatno iznenadila. Insistirao je da se upoznamo i posle jedno mesec dana reših ja da se vidimo.
Nakon našeg susreta tonac i ja počeli smo emotivnu vezu koja je prerasla u nešto više. Prerasla je u brak. Da, da ja se udala i rodila sina. Sada smo 25 godina u braku ne baš idealnom,ima tu i uspona i padova,ali meni je uvek prisutan osmeh.
Bez obzira na moje zdravstveno stanje ja sam aktivna na mnogim da tako kažem frontovima.
Članica sam udruženja ORS-a.To je udruženje reumatičara na nivou cele Srbije s’tim što je jedno od predstavništva u Niškoj Banji i ovom prilikom pozdravljam Podružnicu to jest predsednicu udruženja Danijelu Janković.U udruženju se svake godine na zadatoj temi napiše priča za takmičenje i moja priča je bila druga u Srbiji jedne godine,ali ja se ne predajem idem dalje što se toga tiče.
Zatim sam članica udruženja Kruna iz Niške Banje gde je predsednica moja draga Danijela Petković.Ona ima u udruženju puno lepih Manifestacija tako da sam ja kao članica u takmičenjima na primer za Etno Susrete za festival Kad zamirišu Jorgovani uvek predsednica žirija za razna takmičenja. U sklopu udruženja ima i Teatar Kruna gde sam ja glumila i lik iz Zone Zamfirove kako ja to volim da kažem bila sam u ulozi majka na Mane.Volim da se družim i na Društvenim mrežama tako da sam upoznala i divne ljude.Nadju se tako i navalentni gde ja to lepo na ignor.
Elem kao što rekoh divne ljude!
Da,upravo tako. Pre godinu dana pratila sam live prodaju jednog butika i ne sluteći da ću baš tu da upoznam puno dobrih osoba počev od vlasnice,radnica mušterija. Reći ću sada o kojim buticima je reč. Butik Jessica iz Leskovca,butik Kiss Fashion iz Niša i butik Jessica iz Priboja na Limu. Tako sam ja pratila svaki njihov lajv i ne sanjajući šta mi se desilo jedne večeri.
Kolektiv u mojoj kući.
Da,da lepo sam rekla.
Pripremili su mi veliko iznenadjenje da ja ne znadoh šta me snašlo.Akteri su bili i moj suprug,sin i njegova devojka su znali samo ja ne i mojoj sreći nije bilo kraja kako su me prihvatili i to kao osobu sa invaliditetom,Radovala sam se kada sam ih videla,a plus su mi i pregrst poklona donele.Rekoh ja njima da su mi one najveći dar.
Zatim imam i još jednu meni dragu prijateljicu Jasminu Barać koja uvek kada mi je nekad loše ona to prepozna po mojim tada objavama na Facebook-u i odmah me što se kaže izvede iz kuće negde u gradu i ne dozvoljava mi da pokleknem.
Idemo dalje!
Kada malopre pomenuh u jednom od pasusa reč DAR da kažem isto i to šta me čini srećnom. Pre devet godina došlo mi na ideju da otvorim na Facebook-u stranicu koja je humanitarnog karaktera pod nazivom Dar Od Srca.Hoću da pomažem manje imućnim porodicama,bolesnoj deci kojih na źalost ima puno itd…
Imam svoje saradnike,ali i svakoj akciji učestvuje GO Crveni Krst čija sam sugradjanka i sa donacijama svakoj akciji učestvuje Jasmina Vidanović sa svojim Jessica kolektivom. Jedna od mnogobrojnih akcija na primer izgleda ovako.
Svake godine uoči Nove godine jedan od saradnika Nikola Panić gl.i odg. Gradskog Portala 018 bude u ulozi Deda Mraza,a ja Dobra Vila i obradujemo dečicu novogodišnjim paketićima koji napravimo od humanih ljudi,učestvovanja opštine Crveni Krst donacija Jessice. Mojoj sreći nema kraja kada vidim onu radost i osmeh dece.Ja se osećam 50%zdravijom osobom.
Ja volim i da crtam amaterski ikonice,crtaće prirodu …Kada mi nekad dodje tako i neka žuta minuta ja tada uzmem i crtam, crtam kako bi me prošla ta neka depresija i uspem da savladam takvo stanje upravo crtanjem.
Na kraju kao šlag na tortu da kažem da mi je velika podrška u svemu i moja Majčica i moja sestra,sin,suprug kao i geronto-domaćica koji su uvek uz mene.
Nikako neću da završim ovo moje izlaganje,a da ne kažem i ti da je za mene za ortopedska pomagala koncert održao i meni drag Renato Henc gde je oko organizacije Pokrovitelj bila GO Crveni Krst,organizatorka Danijela iz udruzenja Kruna,oko muzičkog benda velika zahvalnost mom drugu Nebojši Todoroviću.
Osoba sam i takmičarskog duha.
Bila sam uvek u prvih tri kao Žena Srbije,Žena grada Niša,Žena Heroj od 90 ja sam bila na 38mestu itd…
To je moja priča.
Moj moto!
Čovek je bogat koliko prijatelja ima,a ja ih imam puno.
Voli vas sve i ljubi vaša Tajchi Tajche
