Borko Petrović, diplomirani filologog za engleski jezik i književnost,koji je na prošlogodišnjem Global Teacher Awards u Nju Delhiju, gde je učestvovalo 110 država, proglašen za najboljeg nastavnika na svetu, gostovao je na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je nakon prijema sa studentima, govorio o nastavnim metodama, radnom iskustvu i profesionalnom razvoju.
Trenutno je zaposlen kao nastavnik engleskog jezika u osnovnoj školi „Stevan Jakovljević“ i Gimnaziji u Paraćinu.
Skromni profesor, velikog srca, čak tri meseca nakon dodeljenog priznanja, kaže da nema univerzalnog odgovora na pitanje kako se oseća, ni kako je, kroz smeh kaže, dospeo tu.
„Stvarno nemam univerzalan odgovor na pitanje, ni kako se osećam, ni kako sam do ovde došao, samo znam da sam puno radio, puno sam voleo i želeo, imam tu energiju, volim da radim sa decom, volim svoju decu, imam ih troje, a voleo bih da ih imam još više. Sama ta ljubav prema obrazovanju i sve njegove mane, doprinele su da shvatim šta mogu da promenim na bolje kad porastem. Po završetu fakulteta, nisam mogao da zaboravim sve te divne stvari koje su nas profesori naučili i koje sam ja shvatio ja jednu veliku obavezu, i da svo to znanje koje su uložili u nas, ja prenesem drugima. Ne mislim na gradivo koje obrađujemo svakodnevno, poput gramatike, već da budu bolji ljudi“, priča Borko.
Prema njegovim rečima, svaki čas je priča za sebe, hemija između vas i učenika, performans gluma, predstava.
„Imam utisak da sam stalno na pozornici, da me neko posmatra, često kao da me neko snima, i osećam da ne bi smeo da dam manje nego što sam dao prethodnog časa. Đaci naviknuti na to, stalno traže neku novatariju. Malo sam ih razamazio, tako da ta titula „najbolji“, čak i kod novih đaka, predstavlja mi teret, jer ne smem da se opustim. Nije lako održati tu titulu“, iskren je on.
Sve nagrade su ga „same našle“, ni za jednu se nije sam prijavljivao, već su to činili đaci i roditelji.
„Često kažem učenicima da je pokret jako bitan, po učionici se krećem kao Šekspir, umirem u tri čina, šta god da je potrebno da tog dana uhvatim njihovu pažnju“.
Da bi ostalo dosledan tome što radi, uči na primerima drugih i izvlači ono što je najbolje, a to se pokazalo funkcionalnim.
Da zaista zauzima posebno mesto u srcima učenika i da cene njegovo mišljenje, pokazuje činjenica da i nakon završetka škole, učenici mu se obraćaju za nephodnu pomoć u daljem obrazovanju.
Izuzetno bitna karika u obrazovanju dece, jesu njihovi roditelji.
„16 godina sam bio odeljenski starešina, a neki roditeljski sastanci umeli su da traju i satima dok nismo rešili neke probleme“.
Sa fakuleta nosi samo najlepše uspomene i ističe da je to najlepši period njegovog života, gde je nakon svega što je prošao, mogao konačno da uživa u onome što voli.
„U početku sam imao diktafon i nosio ga sobom na predavanjima da snimam sva predavanja jer sam mislio da je svaka reč bitna, pa sam ih noćima prepisivao i tako prvih godinu dana, dok se nisam malo izveštio i shvatio šta koji profesor traži“, ispričao je kroz smeh anegdotu sa početka studiranja.
Ističe da nije bilo lako završiti studije, da je ipak bilo stresno, ali da je u svakom trenutku uživao. Fakultet mu je, pored svega, doneo i najbolje prijatelje, sa kojima i danas druži.
Idejni je tvor projekta „Znanje bez granica“, koji je u Paraćinu zaživeo od 2018. godine, gde gostuju predavači iz cele Srbije, ali i celog sveta. Cilj projekta je profesionalno usavršavanje, stručna podrška i pomoć svim prosvetnim radnicima u Paraćinu.
Najbolji nastavnik na svetu poručio je budućim generacijama da veruju u sebe.
„Kad ste mladi, svi vam govore, čekaj, ima vremena – nema vremena! Ja sam za to da se mladima da šansa da krenu što više da rade dok imaju energije, volje, ideje i maštu da doprinosu, jer zapravo oni boje u šareno naš svet. Neka greše, i ja samu početku grešio puno. Neka to što nemaju doovljno iskustva, nadoknade tom energijom“, poručuje.
Cilj projekta je profesionalno usavršavanje, stručna podrška i pomoć svim prosvetnim radnicima u Paraćinu.
Svečanost povodom dodele prestižne “Global Teacher Award” nagrade je održana 6. novembra u Nju Delhiju.
