Izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi nastavljaju da knjižarama u Srbiji dodeljuju imena velikih srpskih pisaca. U Nišu, u najprometnijoj ulici u samom epicentru grada , Obrenovićevoj 3, knjižara Delfi dobila je ime Branka Miljkovića, jednog od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pesnika druge polovine XX veka, esejiste i prevodioca. Specijalni gost knjižare „Branko Miljković“ pisac i novinar Vanja Bulić, u tu čast družio se sa čitaocima i potpisivao svoje knjige.
Vanja Bulić je poznati srpski novinar, TV voditelj i književnik sa ozbiljnim opusom .
Objavio je knjige “Kako sam gajio blizance”, “Tunel – lepa sela lepo gore”, “Ratna sreća”, “Zadah belog”, “Vrele usne”, “Parada strasti”, “Drugo stanje”, “Oko otoka”, “Šole”, “Muškarac u izvesnim godinama”, “Sto bisera”, “Simeonov pečat”, “Jovanovo zaveštanje”, “Dosije Bogorodica”, “Teslina pošiljka”, “Viza za nebo”, “Dušanova kletva” i najnoviju “Teodorin prsten.
„Teodorin prsten“ je sedmi roman iz serijala koji prati novinara Novaka Ivanovića u njegovim istraživačkim avanturama. Prsten kraljice Teodore, majke cara Dušana Silnog, pronađen je u njenom grobu u manastiru Banjska, a legenda tvrdi da će umreti svako ko ga stavi na ruku. Ova legenda je početna istina na kojoj se nadograđivala priča triler romana, štampanog ove godine u izdanju “Lagune2 za koju Vanja Bulić radi poslednjih deset godina.
Pripremajući se za modnu reviju na kojoj će manekenke nositi i srednjovekovni srpski nakit, novinar Novak Ivanović odlazi u manastir Banjsku i obilazi ruševine rudarskog grada Novo Brdo… Tamo nazire deo strašne tajne i stare legende o prstenu vizantijske princeze i potom srpske kraljice Teodore, majke cara Dušana Silnog: umreće brzo svako ko ga stavi na ruku! Još 1915. godine, razbivši u kosovskom manastiru Banjskoj sarkofag kraljice Teodore, prsten je uzeo, tačnije – ukrao, regent Aleksandar Karađorđević i odneo ga u Beograd. Sto godina kasnije prsten se pojavio na ruci lepe manekenke na reviji upriličenoj u čast modnog magnata iz Milana.
“ Knjiga je nastala na čudan način. Počeo sam da pišem knjigu koja će se zvati “Savin osvetnik” i počeo sam da pišem priču koja je bila čist triler. Ali kada je urednik Čeda Antić pročitao deo koji sam napisao rekao je da bi bila šteta da ostane samo na trileru, kad ona ima i druge mogućnosti. Onda sam počeo da radim na tome da povežem ubistva koja su se dogodila za 45 minuta iza kulisa modne revije”, objašnjava Vanja Bulić. Kaže da bi napisao ovu knjigu išao je u manastir “Banjska, obišao Novo brdo na Kosovu ali da je u knjizi najmanje istorije i religije.
U nameri da svake godine izdaje po jedni knjigu, trenutno radi na romanu “ Savin osvetnik” koja bi , kako predviđa, trebalo da bude objavljena naredne godine.
Za svoj rad u književnosti Vanja Bulić kaže :
“Sve ono što radim proisteklo je iz pisanog novinarstva. Neko ima sreću da radi u novinama u kojima može da se prepozna u sebi i literarnu crtu, a neko ostane u novinama a nema priliku da napiše ni reportažu ni analitičke tekstove. Imao sam sreću da sam radio u “Zum reporteru” , Dugi” i drugim novinama koje su gajile duge tekstove u kojima moraš čitaoca da “premestiš” tamo odakle pišeš. Dovijaš se da pobediš televiziju i tako su nastajale reportaže u kojima su me prepoznali kao pisca. Prva knjiga “Kako sam gaio blizance” proistekla je iz tekstova koji su objavljivani u novinama. Kada sam napisao dvadeset tekstova potekla je ideja da se od toga napravi knjiga” kaže Vanja Bulić.
Slično je bilo i sa knjigom “Muškarac u izvesnim godinama” koja je nastala od tekstova kolumni koje je Vanja Bulić pisao za časopis “Ona”. Knjiga “Zašto Bog nema auto” je takođe nastala od tekstova , ovoga puta, pisanih za časopis “Automobil”. Knjiga “ 100 bisera”je izbor najlepših priča od 950 koje su bile već napisane.
Vanja Bulić smatra da od svih knjiga koje je objavio najozbiljnija “Oko Otoka”, roman koja prati porodicu golootočana u periodu od 45 godina. Knjigu “Simeonov pečat” napisao je kako bi odgovorio na sopstveno pitanje koje postavljaju mnogi ljudi, da li je Hilandar slučajno izgoreo ili je zapaljen. Nakon te knjige godišnje izdaje po jednu knjigu u kojoj je glavni junak novinar Novak Ivanović.
“ Mnogi me pitaju da li je Novak Ivanović moj aler ego. Nije. Ta knjiga je omaž jednoj vrsti novinarstva koga više nema ali i novinarima sa kojima sam radio. Gradio sam taj lik ali po osobinama novinarki sa kojima sam radio, kao što je Boba Mojsilović, Duška Jovanić, Ljiljana Habjanović, Zdenka Aćim, pokojna Dada Vujasinović, Vesna Malčić. To su žanrovske knjige koje je lakše pisati kad znaš šta hoćeš. “,
Najnovije knjige Vanje Bulića su, kako i sam kaže, mešavina mašte, trilerske priče “uronjene u ovo danas i u kojima kaže mnogo toga što u novinama ne bi mogao da kaže, istorije i religije.
“Najlepše priznanje koje sam mogao da dobijem za svoje knjige je od jednog momk koji mi je prišao na jednoj književnoj večeri i koji mi je rekao da ništa nije znao o istoriji dok nije počeo da čita moje knjige”.
Mnogi čitaoci zahvaljuju mu se na informacijama, istorijskim činjenicama, koje nalaze upravo u knjigama koje piše i objavljuje, a veliki broj poštovalaca bio je u novoimenovanoj knjižari kako bi se lično susreli sa piscem i dobili potpis uz kupljenu knjigu.
Sve posetioce knjižare u Obrenovićevoj 3 u Nišu očekuje 30 najnovijih Laguninih naslova na specijalnom popustu od 30 odsto. Uz svaku kupovinu čitaoci su dobili besplatno učlanjenje u Lagunin klub čitalaca.
