U Vojnom muzeju je izložena Muratova zastava (na kojoj se vidi prolivena krv sa bojišta) i barjak, koji su bili putokaz za juriše na srpske junačke vitezove 1389. god… koji su odneli pobedu nad najjačom vojskom tog vremena. Bitka u kojoj su poginuli vladari Knez Lazar i Sultan Murat (to je i jedina bitka u kojoj je glavu u boju izgubio jedan sultan, kome se vojska posle boja vratila nazad u Anadoliju posle bratoubistva da Bajazit umiri crarstvo i učvrsti vlast posle ubistva brata Jakuba…).
Neverovatno je zašto Turska istinu o Kosovskom boju čuva kao najveću tajnu… a verovatno je tajna u njihovom prvom porazu, i to ne žele da prikažu na taj način.
Obišao sam Vojni muzej u Istanbulu (jedan od najvećih u svetu) koji ima vrhunsku postavku njihove istorije, ali je vrlo skromno prikazan deo oko Kosovske bitke, da je suprotno… ta bitka bi u muzeju dobila i trodimenzijonalnu postavku kako su opisivali svoje druge bitke i opsadu Carigrada, čime se ponose.
Neverovatno kako je uređen vojni muzej sa pregršt informacija, spektakularnim trodimenzionalnim panoramskim postavkama, predmeta, oruđa, oružja (oko 50000 primeraka raznog oružja), slika vladara i vojskovođa, skulptura… sve za pohvalu i primer, neverovatan prikaz… koji i mi trebamo da sledimo. A i osoblje muzeja je za pohvalu. Svoju istoriju dobro čuvaju.
Mene je zanimao deo oko Kosovskog boja 1389. gde je na centralnom mestu postavke ,,Baština osmanskih vladara“ kao jedan od najvažnijih eksponata izložena ogromani ratni steg pod imenom „Kosova standard“. Reč je o zastavi sultana Murata koju u junu 1389. na Kosovu polju oborio Miloš Obilić. Istaknuta pozicija starog barjaka u jednom od najvećih svetskih vojnih muzeja ukazuje na značaj koji se i u turskoj istoriji i predanju pridaje boju na Kosovu. Ne važi ta priča da turci Kosovski boj slabo spominju, ali i ne daju suštinu i detalje oko bitke.
Evo i šta u muzeju može da se pročita o Boju na Kosovu:
,,Murat I je sa 60.000 svojih vojnika otišao u Sarbiju da zaustavi opasnost od Srba, Bugara, Mađara i ,Crnogoraca. Sa njim su bili njegovi sinovi Bajazid i Jakup beg. Evrenos beg i Jigit paša predvodili su avangardne snage. Turska vojska je pratila put preko Plovdiva, Ćustendila, Egri Palanke i Skoplja, da bi konačno stigla do Prištine. Snage krstaša bile su više od Osmanlija. Murat I, je bio u centru vojske, desnu stranu poverio je svom sinu Bajazitu, a levu svom drugom sinu Jakubu.
Uz sultana su ostali vezir Čandarli Ali paša i Kara Timurtaš paša.
U središtu krstaša bio je srpski despot Lazar, na desnoj strani njegov zet Vuk Branković, na levoj strani kralj bosanski Tvrtko. Nakon boja koji je trajao osam sati, srpski plemić po imenu Miloš Obilić, Lazarev zet, prišao je sultanu kao poslanik ili izbeglica i ranio sultana svojim bodežom. Turski izvori pričaju da je Murata I ubijen dok je lutao bojnim poljem od jednog ranjenog Srbina“…
Turski izvori iz 14. i 15. veka, kazuju da je krvavi i ranjeni Obilić iskočio iz gomile ranjenih i preminulih tela i zario dugi bodež Muratu i tako ga dokrajčio i usmrtio.
*Zanimljivi su tu neki podaci, na primer da je naša vojska bila brojnija na boju i da je trajala osam sati… i da je Murat ubijen posle ranjavanja dok je lutao bojnim poljem od jednog ranjenog srbina.
A u boju pominju se i ,,Crnogorci“ (taj naziv se koristi od početka 16.veka…), Mađari i Bugari… zajedno sa Srbima kao pretnja Osmanlijama…
Turska priča o boju govori da je današnja turska crvena zastava sa belim mladim mesecom i zvezdom nastala na Kosovskom boju. Kako pišu sultan Murat je pri kraju bitke pod ratnim stegom jahao kroz brda leševa na bojištu i ugledao lokvu krvi u kojoj su se ogledali mlad mesec i zvezda večernjača… i naredio da nova turska zastava treba da podseća na taj prizor.
Tragajući kroz turske izvore i zapise o Kosovskom boju, ima nekih podataka da je bitku insistirao Knez Lazar da bi učvrstio vlast i a kako pišu glavni cilj mu je bio da Srbiji ponovo vrati Carevinu.
Kako se navodi u izvorima Lazar je ,,okupirao“ (a znamo da je Kosmet autohtona srpska zemlja) rudnike zlata i srebra na Kosovu, dajući ih na korišćenje saksonskim trgovcima (što je bio najveći problem za osmanlije).
Pa je zato sultan Murat prihvatio i započeo borbu protiv srpske ekspanzije.
O tome je pisao i turski istoričar i profesor Jusuf Oguzoglu, stručnjak za osmansku istoriju i profesor istorije na Univerzitetu Uludag u Bursi.
Činjenica je da su se turski istoričari retko izjašnjavali o ishodu Kosovskog boja.
Njihovi zapisi koji su danas dostupni javnosti uglavnom navode u najmanju ruku nerešen ishod, a neki i otvoreno govore o srpskoj pobedi… otuda i oskudni i šturi podaci a i postavka koje i nije bilo do skoro.
Činjenica je da se ,,danas“ na okupiranom Kosovu i Metohiji obeležava sećanje na pogibiju sultana Murata i ,,veliku pobedu Turaka“ u Kosovskoj bici u sklopu kopleksa Muratovo turbe, u selu Mazgit, nadomak Prištine, a pre par godina turski istoričar Oguzoglu govorio je o velikoj turskoj pobedi u Prištini.
Jasno je da pored ovako sirimašnih turskih podataka… sve ukazuje na njihov poraz u Boju, da je drugačije veličali bi oni Kosovsku bitku kao što veličaju ostale svoje pobede… zato su i šturi i u muzejskoj postavki o Kosovskom boju u Vojnom muzeju u Istanbulu.
Činjenica je da Albanaca po turskom katastarskom popisu iz 1455 godine za oblast Vuka Brankovića, svi nazivi mesta su su srpski i upisana su imena svih 14.662 nosioca domaćinstva srpskog porekla.
Sredinom 15. veka, bilo je samo 46 arbanaških domaćinstava u 23 sela, u proseku 2 kuće po selu dok je srpskih bilo 13000 u 480 naseobina. Turski popis konstatuje da u zemljama Brankovića ima 12985 srpskih kuća prisutnih u svih 480 sela i svim gradovima ili 98.89%, a arbanaških 0,34… ali je jasno da su Arbanasi iskoristili okupaciju Srbije od strane Osmanlija 1459. god, i stali na njihovu stranu, i polako se spuštali sa Prokletija (koje su naselili u 11. veku)… i tako postepeno naseljavali Kosovo i Metohiju, ali i sve do 17. veka nije ih bilo više od 3 posto.
Imamo i Dečansku hrisovulju iz 1330. god, koja sadrži detaljan spisak domaćinstava koja su popisana u Metohiji i današnjoj severnoj Albaniji, na metohu manastira Visoki Dečani, pa tako znamo da su od 89 sela samo tri bila albanska, te da su od 2.166 zemljoradničkih gazdinstava i 2.666 stočarskih samo 44 bila albanska, drugim rečima 1,8 odsto.
Činjenica je da oni nisu ni mogli da učestvuju u boju na Kosovu. Još jedna istorisjka činjenica je da je srpska vojska pobedila i ta da je bitka bila 1389 godine a da je Smederevo palo 1459 god. To su činjenice koje ni mi Srbi nećemo da usvojimo… Tek posle 70 godina osmanlije okupiraju Srbiju.
Zanimljivo je i to što je francuska kraljica Katarina Mediči u svojoj spavaćoj sobi držala holansku tapiseriju Kosovski boj.
Činjenica je da se na Kosovu odigrala najvažnija bitka u srednjem veku u Evropi.
To u priličnoj meri demantuje našu istoriografiju, koja Kosovsku bitku stalno nastoji da demistifikuje, umanjuje značaj i čak govori da je to bio poraz ili je bila nerešena bitka… to nije moguće, o tome nema činjenica.
Zašto bi jedna Mediči iz čije su familije bili trojica rimskih papa bila pogrešno informisana da je Kosovski boj bio velika pobeda Srpske vojske… zanimljivo je i to što je francuski kralj Karlo Šesti naredio da zvone zvona u svim crkvama u Francuskoj u čast pobede hrišćanske vojske nad Osmanlijama (koji su bili pretnja Evropi i zapadu) i da je lično otišao u Notr Dam na moleban tim povodom… i to piše na tapiseriji u sobi Mediči.
Danas je jasno da se osmanska (turska) vojska povukla sa Kosova polja, a pobednikom se smatrala ona koja na njemu ostane, slavljena je pobeda srpske vojske… zato što je posle ubistva Murata, Bajazit zadavio svoga brata Jakuba (koji je imao pravo nasledstva), povukao se sa boja i otišso u Anadoliju da bi osigurao i učvrstio svoju poljuljanu vlast u carstvu.
*Većina podataka o Kosovskom boju su i dalje rezervisani, i skromni i nisu dostupni… za fotografisanje.
*Izgleda da razlog današnje okupacije Kosova i Metohije od strane albanaca leži u istom problemu, rudnom bogatstvu te srpske autohtone matice… i liniji ka Moravskom koridoru i liniji prema BiH.
*Uverio sam se da je sve to očajno skromno po pitanju Kosovske bitke, meni je i jasan razlog.
Ali, Vojni muzej u Istanbulu je za svaku pohvalu… vrhunski, neverovatno kako vode računa i kako izgledaju postavke. Sve pohvale!
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
 i barjak, koji su bili....){kind=link}