Beogradska kapija u sklopu Niške tvrđave bila je do skoro zatvorena buvljakom i šibljem sa spoljne strane (vrlo malo nišlija je i znalo za nju).
Sve pohvale. Ali, potrebno je i detaljno uređenje Spomen kosturnice koja se nalazi u rovu Niške tvrđave i predstavlja spomen obležje za više od 4.000 poginulih Srba u Topličkom ustanku iz cele jugositočne Srbije od strane Bugara.
Toplički ustanak Srbi su podigli u selu Mačkovac kod Kuršumlije 1917. god, protiv bugarskog okupatora za vreme Prvog svetskog rata. To je bio jedini ustanak u nekoj okupiranoj državi tokom Velikog rata. Ustanak je trajao od 26. februara do 25. marta 1917. god. A stradalo je oko 20000 Srba (najviše civilnih žrtava, oko 16000, žena, staraca i dece).
Pogledajte video prilog
KOSTURNICA U TVRĐAVI O KOJOJ SE MALO ZNA
Na ovom mestu gde je podignut spomenik posle Velikog rata ubijane su žene, starci i deca streljani od strane bugarskih okupatora (što prikazuje i reljef na kosturnici).
Upravo na mestu streljanja srpskih civila nakon Velikog rata 1927.god (deceniju posle Topličkog ustanka 1917) je podignuta spomen kosturnica.
Zanimljivo je i to da je tokom Drugog svetskog rata ponovo izvršeno varvarstvo bugarskih vojnika koji su uništili spomen ploče, a kosturnicu polomili i kosti razbacali.
Kosti su posle rata sakupljene u sanduk u organizaciji Niškog Narodnog muzeja u Nišu je 1951. god, i vraćene u kosturnicu, te godine je i obnovljeno spomen obeležje.
Stari natpis na ploči koja je postavljena na kosturnici je glasio: „Ovde leže neznane i nevine žrtve bugarskog varvarstva“.
Kosturnica je poznata malom broju ljudi. Nalazila se u veoma lošem stanju (išarana grafitima), što možete videti u video prilogu.
U lošem stanju su i barutane (koje su otvorene i zapuštene) a mogu turistički da se lepo iskoriste. Potrebno je i više klupica za odmor, letnjikovca, turističkih video bimova ispred svake info table (a i info table su u lošem stanju).
Bilo bi dobro da se urede sve kapije u tvrđavi: pored ,,Beogradske kapije” koja je konačno uređena i pristupačna, da se uredi i ,,Stambol kapija“ na kojoj se i ulazi u tvrđavu, postoje i ,,Vodene kapije“ , vidljivi su ostaci ,,Vidin kapije“ ,kao i ,,Jagodinske kapije, dobro bi bilo da i one zasijaju.
Dobro bi bilo da tvrđavu krase bar par većih istorijskih sponenika i bisti (kralj Milan Obrenović, Vojvoda Kosta Vojinović, vođa Topličkog ustanka…), i to bi dodatno privuklo turiste i ekskurzije.
Potreban je i video nadzor da se ne bi skrnavilo kulturno i istorijsko dobro. Sve u svemu mnogo je bolje nego što je bilo.
Tvrđava svakako zavrnjđuje da bude sređena i uređena, to je pravi turistički potencijal grada Niša.
LEGENDA O PODZEMNOM TUNELU DO VINIKA
Postoji i vrlo zanimljiva priča (legenda) o tajnom prolazu, tunelu (koji je zatrpan). Taj prolaz je poslužio osmanlijama da kupe vreme i sačekaju vojsku osmansku pred Čegarsku bitku 1809. god. Pošto je tada u Nišu (tvrđavi) bilo malo turskih vojnika. Oni su se dosetili da zavaraju srpsku vojsku i Sinđelića, svako jutro u tajnosti su izvodili oko 1000 vojnika iz tvrđave na brdo Vinik (koliko ih je bilo u tom trenutku) i halačući vraćali ih nazad u grad (kao da nova vojska pristiže u grad), tako da su na taj način zavarali srpsku vojsku kako ih u gradu ima mnogo i tako kupili vreme i sačekali da im vojska pritekne u pomoć.
Postoji priča da je ovaj tajni prolaz, tunel služio i kako bi se stanovništvo spasilo u slučaju pada tvrđave i tu su se čuvali barut, municija i oružje.
Taj prolaz, po toj priči bio je dugačak nekoliko kilometara i izlazio je na Vinik (brdo iznad Niša). O tim tajnim tunelima se niko do sada detaljno nije bavio i nema detaljnih izvora.
Foto i video prilog: Đorđe Bojanić
Priredio: Đorđe Bojanić, urednik sajta Srpska istorija