Opština Merošina nadaleko je poznata po proizvodnji oblačinske višnje, a njeni stanovnici su poznati i priznati kao vrsni voćari. Malo ko, međutim zna, da među stanovnicima sa područja te opštine ima i vrsnih zanatlija i uspešnih malih privrednika koji su sopstveni biznis razvili izvan sektora poljoprivrede. Jedan od njih je Aca Marković (69) iz Balajnca, vlasnik stolarske radionice „Lares“.
On je karijeru započeo kao bankar, ali je potom otvorio stolarsku radionicu, što se pokazalo kao odličan potez. Njegovi proizvodi od drveta poput nameštaja, stolarije i košnica veoma su cenjeni među kupcima ne samo u Srbiji, već i u Crnoj Gori. Posebnu zanimljivost predstavlja to što je većinu mašina u radionici sam napravio.
Marković je rekao da je odluku da otvori radionicu doneo nakon 25 godina provedenih u „Investbanci“.
„Krenuo sam 80-tih sa izradom nameštaja da bi ćerkama napravio radni sto, orman i druge stvari. U to vreme sam još radio u banci, ali se rodila i ljubav prema drvetu. Devedesetih godina kada je krenula ekonomska kriza, osećao sam da taj hobi može da bude i moja profesija zato što je vrlo kreativan. Krenuo sam da ozbiljnije opremam radionicu i da se stolarskim poslom ozbiljnije bavim. Kada su 2001. godine banke u našoj zemlji propale, već sam bio solidno opremljen i materijalno i znanjem“, kazao je Marković.
Kako je kazao, nakon što je „Investbanka“ likvidirana, a on ostao bez posla, morao je da odluči kojim će putem krenuti dalje.
„Nisam se osećao ni fizički ni mentalno sposoban da budem početnik u nekoj banci, da mi neki mladi ljudi budu rukovodioci i da se ljute na mene kada pogrešim. Posvetio sam se poslu u radionici i registrovao firmu. U početku sam pravio nameštaj od pločastog materijala, a onda se više okretao drvetu. Bio je to izazov za mene, ali mi se posao veoma dopao jer je zahtevao kreativnost. Morate da osmislite kako ćete nešto da napravite, potom da osmilislite kako ćete taj proizvod da transportujete i na kraju da pronađete način da ga montirate“, objasnio je Marković.
Stolarski zanat je tako, dodao je, postao njegov posao, a onda je inženjerstvo postalo hobi i krenuo je da pravi mašine za radionicu.
„Bio je to novi izazov za mene, da napravim nešto što će meni da odgovara. Osim toga 1999. godine sam povredio šaku u radionici i od tada sam počeo da pravim mašine tako da u radu ne učestvuju mnogo ruke, već pneumatika i hidraulika. Kada pravim mašinu nastojim da je napravim tako da mi bude zgodna za rad, ali i da je napravim od materijala koje mogu da nabavim, a da pri tom nisu skupi“, naglasio je Marković.
Istakao je da nikada nije želeo da napravi veliku radionicu i da radi „strašno“ velike poslove, velike serije za veliki novac.
„Uvek sam želeo da imam radionicu u kojoj mogu mnogo toga da uradim pa sam je i u tom pravcu razvijao. Dosta sam radio za ruske, italijanske i irske investitore u Crnoj Gori. Bio sam opredljen da mogu da napravim sve što im je potrebno za opremanje enterijera. Tako sam napravio liniju za lameriranje građe, jer se to u Crnoj Gori tražilo, te lamerirane drvene konstrukcije“, rekao je naš sagovornik.
Igrom slučaja, dodao je, u jednom trenutku opredelio se i za proizvodnju košnica.
„Čovek odavde želeo je da napravim nešto za njega, zbog čega sam naručio dosta materijala. Međutim, on je odustao i materijal je ostao. Ljut zbog toga što se dogodilo i zbog toga što ima takvih ljudi odlučio sam se za proizvodnju nečega što je serijsko, standardno, što ne zavisi od želje kupca i što uvek može da se proda. Tako sam krenuo da proizvodim košnice i ramove za pčele“objasnio je Marković.
Kako je kazao, kupci njegovih košnica su uglavnom pčelari sa područja Kuršumlije, jer je u tom kraju pčelarstvo veoma razvijeno, a možda svega pet odsto košnica prodaje pčelarima na području opštine Merošina.
Nikada se nije reklamirao, dodao je, jer su kupci ti koji su reklamirali njegove proizvode i preporučivali ih svojim rođacima i prijateljima.
Ovaj projekat se realizuje uz finansijsku podršku opštine Merošina kroz projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa za 2021. godinu.
