U domu Dragice Jovanović, najstarije članice Udruženja za negovanje tradicije „Višnja” iz Niša, Badnje veče i Božić obeležavaju se onako kako su se slavili decenijama unazad – u krugu porodice, uz poštovanje običaja i uz recepte koji se ne menjaju. Praznici su trenutak kada ona okupi svoju decu i unuke oko zajedničke trpeze.
Česnica, spremljena po starinskoj recepturi, zauzima centralno mesto u obeležavanju Badnjeg dana i Božića. Dragica savetuje mlađe domaćice da ne kupuju česnice, već da probaju da nauče ako mogu.
„Četrdeset minuta traje ceo proces mešenja i pečenja”, kaže Dragica, dok objašnjava kako je recept jednostavan, ali zahteva malo vežbe i iskustva: „Uzme se brašno, kocka kvasca se rastopi u mlakoj vodi, kašičica sode bikarbone se takođe rastvori, i jedna kašičica soli. Ništa više, i samo treba da se mesi. Ako se ne umesi dobro ostane gletava. Kad bude glatko testo, spremno je da se oblikuje u pogaču”, pojašnjava Dragica.
Ova presna pogača, kako naglašava, nasledstvo je koje se ne menja. U njoj je i novčić, ona mala metalna nada zbog koje svi sa nestrpljenjem čekaju trenutak lomljenja česnice.
„Kod nas se česnica lomi, okrenemo je tri puta, svi lome i uzimaju po parče i kome se potrefi. Nema nameštanja, nikad nisam nameštala. Najsrećniji je onaj ko dobije paru. Njega cele godine prati sreća.” Dragica dodaje da pravi tri pogače – jednu za osobu koja donese badnjak, drugu za Badnje veče i treću za Božić. „Tri put zavrtimo i ko šta dohvati, nikad nisam nameštala. Sve mi je jedno ko od dece izvuče paricu, samo nek su svi srećni”, kaže ona.
Verovanje da novčić donosi sreću duboko je ukorenjeno u narodnoj tradiciji.
„Istina je. Ko dobije paru u pogači cele godine je srećan i na njega se novac najviše troši cele godine”, kaže Dragica uz osmeh.
„To je jedan dan kad se okuplja cela porodica. Svi smo lepo uveče na jednom mestu. Baka nas okupi, spremi pogaču i tu smo kod nje u gostima. Običaju se prenose s kolena na kolena i tako ću ja sutra svojim unucima. Najdraže mi je to što smo svi zajedno. Prvi put posle Nove godine se svi zajedno okupljamo na toj večeri. Lep je običaj gde se vadi parica i onda svi tražimo ko će ove godine biti srećnik. Posle toga baka uzima orahe, ide po kući i uzvikuje ’piju-piju’, a sva deca skupljaju orahe po kući”, kaže njena ćerka Maja Sević, predsednica Udruženja „Višnja”.
Iako se način obeležavanja praznika razlikuje od doma do doma, osnov ostaje isti – porodica i zajedništvo. Razlike su često vidljive između sela i grada.
„Pravi običaj je da unese seno i da se trpeza postavi na patosu. U gradu to ne možemo, stavljamo trpezu na stolu. To je mala razlika između sela i greda, gde na selu imaju mogućnost to da postave, kao što je nekad bilo”, objašnjava Maja Sević.
Svoju ulogu u prazničnim pripremama ima i suprug Boban Sević.
„Moja uloga je ta da moram da obezbedim badnjak i sve što je potrebno za trpezu da bi žene mogle da spreme. Još uvek uspevamo da odemo do šume po badnjak, ali ako ne uspemo, tu je pijaca. Za mene su Božić i Badnje veče prvenstveno okupljanje porodice pa onda sve ostalo”, ističe on.
U kući Dragice Jovanović, baš kao i u mnogim drugim domovima, svaka porodica ima svoje male, posebne rituale. Neki će česnicu lomiti, neki seći, neko će trpezu prostirati na podu, neko na stolu. Ipak, ono što je svima zajedničko jeste porodično okupljanje oko iste trpeze, trenutak kada se česnica deli među svima i uzbuđenje dok se traži novčić, kao simbol sreće i blagostanja u godini koja dolazi.
