Gradski Portal 018 – 11.01.2016
– Saša Marinković, brat ubijenog
– Tragedija se dogodila oko jedan sat iza ponoći u porodičnoj kući Marinkovića gde su otac i sin živeli sami.
– Čujem noćas neku škripu guma ispred kuće, istrčim vidim komšiju kako pokušava nešto da mi kaže a onda pada na zemlju. Shvatam da je u potpunom šoku, čujem da mi kaže : – Aleksandar je zaklao Srđana. Nisam verovao da se desilo najgore, mislio sam da su se potukli pa da me komšija zove da ih razvadim . Istrčao sam odmah iz kuće, onako u donjem vešu. Kad dođoh do bratovljeve kuće, jao šta videh, to se ne da rečima opisati, to nije za priču – svedoči o tragediji brat žrtve.
– Srđana je zatekao u dnu stepeništa i kako kaže, odmah je znao da mu više pomoći nema.
– Od vrata do dna stepenica sve je bilo krvavo, a brat je ležao u lokvi krvi. Bio je u pidžami koja je bila sva krvava. To je bio užas jedan, tako nešto nisam video ni na televiziji ni u onim izveštajima sa ratnih područja. Kažem komšiji : – Zovi policiju, ubio mi je brata – priča Saša.
– Ubica je odmah nakon zločina pobegao kod komšije, istog onog koji je Sašu obavestio o tragediji.
Kako sam čuo, bacio nakon što mi je masakrirao brata, razbio je izlog na prodavnici a onda je pobegao kod komšije i rekao mu : – Ubo sam oca dva puta, idi vidi da li je živ. A, on ga je izrešetao, kad su mu podigli majicu video sam da nije bilo mesta na leđima gde ga nije izbušio. Mislim da je jadni Srđan pokušao da pobegne, jer su mu ruke bile pozadi, kao da je hteo da se zaštiti a Aleksandar ga je izbo s leđa – komentariše tragediju očajni brat.
Kako kaže, bratanca nije uopšte više video.
– On se sklonio kod tog komšije, čuo sam neki razgovor iz te sobe a tek kad je izašao policajac saznao sam da je tamo. Više ga nisam video, niti više želim da ga vidim. Srce me boli za brata, ali mi je žao i Ace, mlad je, ne znam šta mu je bilo. On je od pre četiri godine, kada se Srđan razveo, živeo sa majkom u Aleksincu. Pre mesec i po dana došao je u Glogovicu jer ga je navodno iz kuće isterao majčin otac.
– Brata sam zadnji put video 19. decembra na mojoj slavi, ni tada a ni ranije se nije požalio na sina. Bio je miran, povučen, on je dolazio kod nas češće, obično da traži cigare za oca. Nije radio, završio je treću godinu srednje škole, nije bio problematičan. Brat se mučio da zaradi neki dinar, kopao je grobove, radio građevinu, bio je vredan, dobar čovek a završio je život na najstrašniji način – zaključuje svoju stravičnu ispovest brat ubijenog.
– Niška policija je saopštila da je osumnjičenom za teško ubistvo određeno zadržavanje do 48 sati, a da je telo stradalog prebačeno na Institut za sudsku medicinu radi obdukcije.
– Rekao je da mu se sve smučilo i da je zamerio ocu što mu, kako je rekao, nije pružio ništa u životu – kažu naši sagovornici iz istrage. Međutim, kako je potvrdio Sašin sin Marko, Aleksandar je neposredno pre tragedije bio pripit.
– Čiča Srđan, Aca, ja i komšija smo bili zajedno kod jednog prijatelja koji je priredio slavlje zbog rođenja deteta. Čiča je otišao kući oko deset a mi kasnije, malo pre jedan iza ponoći. Svi smo pomalo popili, ali mi Aca nije delovao toliko pijan da bi to bio povod da napadne oca – kaže Marko.
To su oni lovački, nazubljeni noževi kao iz filma „Rambo“. Zato su bratovljeve rane bile onako stravične – priča brat žrtve.
