Aleksandru potrebna pomoć za kupovinu sportskih kolica

Nišlija Aleksandar Dinić (32) je osoba sa invaliditeom drugog stepena, dijagnoza paraparesis spastica, koji ne zna za barijere i svaki trenutak provodi aktivno. Član je reprezentacije košarkaša u kolicima i član KKK “Nais” u Nišu. I ma koliko nepriznavao postojanje barijara kada je život u pitanju sada se našao pred jednom. Kako bi u svom klubu dao maksimum na utakmicama i tako pomogao klubu i saigračima ali i svoj talenat za ovaj sport iskazao do kraja, potrebna su mu sportska kolica koja ni njegov klub, a ponajmanje on sam, može da nabavi.

Kolica po Aleksandrovoj meri se već prave i Italiji, u pomoć za njihovu kupovinu je priskočio i Savez košarkaša u kolicima Srbije koji je dao deo novca, ali klubu “Nais” i Aleksandru nedostaje još 200.000 dinara da bi kolica konačno stigla do njaga. Aleksandar je i nezaposlen.

„Živim sa roditeljima koji mi puno pomažu, jer sam u poziciji gde mi je potrebna pomoć oko mnogo toga zbog fizičkog invaliditeta i motornog oštećenja. Otežano se krećem zbog svog spastičnog, grčevitog, hoda uz pomoć dve podlaktne štake na kratkim relacijama. Na dužim relacijama koristim invalidska kolica”, kaže Aleksandar.

Instrukcije za uplatu

 Primalac: Sportsko udruženje UDRUŽENJE KOŠARKE U KOLICIMA „NAIS“

Svrha uplate: donacija za kolica za Aleksandra Dinića

Žiro račun: Raiffeisen banka 265-4040310000204-63

Kada je imao 23 godine, pri jakom padu imuniteta Aleksandru  je otkazala jetra. Usled velike temperature dobio je sepsu. Bio je u komi 12 dana, a iz nje se probudio zahvaljujući jakom sportskom srcu. Zbog upale mozga i kičmene moždine dve godine je živeo sa prekidom sećanja i nemogućnosti hoda. Posle četiri godine složene rehabilitacije, uspeo je da se povrati do te mere i osposobi za funkcionisanje u životu po većini osnova. Nije uspeo da povrati svoje zdravstveno stanje pre oboljenja. Brzo se pomirio sa tom činjenicom. 

“Tokom perioda rehabilitacije povratila mi se želja za sportom. Bio sam svestan da fudbal nije mogao da bude opcija, pa sam pokušao sa drugim sportovima – atletika, stoni tenis, plivanje i dizanje tegova. Bavljenje tim sportovima mi je značilo za održavanje zdravlja, ali me nije privlačilo do te mere da se takmičim.“ 

„Konačno, upoznao sam se sa novim sportom, kolektivnim i dinamičnim – košarkom u kolicima. Bez ikakvog problema sam seo u sportska kolica koja se isključivo koriste samo za taj sport i prave po meri igrača kako bi mu ostvarili efekat zdravih nogu. Osećaj je bio neverovatan i emotivan! Lopta vratila u moj život! Istina, ne fudbalska, već košarkaška, ali u zanimljivijoj formi. Presrećan, počeo sam da treniram i lako se uklopio sa onim što me ispunjuje”, priča Aleksandar.

U Nišu postoji klub košarke u kolicima – KKK „Nais“ u kome trenira nas nekoliko osoba sa i bez invaliditeta, dodaje ovaj mladić sportskog duha. Klub je sada počeo is a takmičenjima u Ligi Srbije.

“Na takmičenjima predstavljamo ne samo klub, već i grad. Nisam preskočio nijedan trening i utakmicu. Ostvario mi se san i da obučem dres reprezentacije na prvom delu priprema za prvenstvo Evrope! Naši treneri su bili do kraja priprema i sa prvenstva nam doneli medalju! To su dokazi da vredi to što radimo”, kaže Aleksandar i dodaje:

“Ništa nije lako postići. Ako za nešto postoji želja – za to vredi i boriti se. Svi u klubu, uprava, treneri i igrači se bore da budemo bolji  u onome što radimo, a to je bolja igra pojedinca i organizacija celog kluba”. 

KKK „Nais“ ima materijalna ograničenja za obezbeđivanje najbitnijeg preduslova za trening i takmičenje – a to su sportska kolica. Klub poseduje nekoliko starih pozajmljenih kolica od drugih klubova, bivših igrača ili granskog sportskog saveza, ali samo su dvoja kolica po meri igrača i vlasništvo KKK „Nais“. 

“Lično, treniram u kolicima koja nisu po mojim merama. Prilagođavam ih uz pomoć stiropora i lepljivih traka, jer su izrađena za krupnijeg čoveka. To mi onemugućuje da budem brži, samim tim bolji igrač i stalni reprezentativac. Iz tih razloga, potrebno je sakupiti novac za nabavku novih sportskih kolica izrađenih po mojim merama. Javno obećavam da ću opravdati finansijsku pomoć svojim zalaganjem na svakom treningu i utakmici –u novim kolicima”, naglašava Aleksandar. 

“Zamolio bih svakog rođaka, druga, prijatelja, poznanika, pojedinca, donatora, ustanovu i svakog drugog da pomogne minimalnim finansijskim sredstvima da bi KKK „Nais“ došao u posed novih sportskih kolica – izrađenih po mojim merama”, apel je ovog mladog Nišlije koji sebe, i pored svih prepreka sa kojima se suočavao.

Svi humani i ljudi sa velikim srcem koji znaju šta sport znači osobama sa invaliditetom mogu da pomognu, ali njima mogu da se privrednici, institucije i ustanove.