Večeras će na Filmskim susretima biti prikazan kratkometražni film „Olga“ režisera Vladimira Đorđevića.
Ovaj fillm je dobio nagradu za najbolji kratkometražni film na beogradskom festivalu dokumentarnog kratkometražnog filma, a na konkursu FIlmskog cenra Srbije je podržan scenario i za realizaciju igranog filma, koje je zapravo prvo ovakvo ostvarenje autora.
Đorđević je objasnio da je film u neku ruku i autobiografski, kao i da ima društveni angažman.
“Kao i svaka tema, i ova je autobiografska u jednom delu. Budući da sam sam rođen kao dete sa određenim invaliditetom, jako puno je refleksija tog mog iskustva. Film ima društveni angažman koji jednim delom dolazi iz ranijeg iskustva i rada na polju invaliditeta, ali ukupno gledano, to je socijalna drama, koja problematizuje temu straha, predrasuda koje taj strah izaziva, i nemogućnost prevazilaženja egzistencijalne uslovljenosti koju svi imamo u nekom trenutku života. U ovom slučaju radi se o mogućnosti prevazilaženja jednog usuda koji on ima u porodici, a to je dete sa invaliditetom u kući”, rekao je Đorđević, pa dodao:
“Ceo film zapravo je unutrašnja borba tog čoveka u nameri da prevaziđe tu svoju egzistencijalnu krizu, koja u jednom trenutku postaje psihološka, i takođe pokušaj ostalih članova porodice, uključujući i samo dete Olgu, da prevaziđu neke svoje egzistencijalne datosti koje imaju. Film je kratkog metra i izazov je bio prikazati u manje od 30 minuta jednu tako složenu temu, ali mislim da smo izborom i načinom pripovedanja uspeli da to ostvarimo.”
Glavne uloge, oca i majke, tumače Branko Janković i Milica Stefanović.
“Ovo je bio moj prvi igrani film, što se vidi i u mom pseudodokumentarističkom pristupu. Izbor glumaca je zaista bio izazov od početka. Dvoje glavnih glumaca, Branka Jankovića i Milicu Stefanović, sam birao pre svega na osnovu nekih njihovih ličnih osobina koje nose. To je bilo jedno dugo istraživanje koje sam radio, i činjenica da je Branko neposredan čovek koji se bavi stočarstvom itd, to me nagnalo da razmišljam o njemu. Milicu sam birao, pored tih nekih privatnih stvari, i na osnovu jedne važne uloge koju je imala u seriji “Jutro će promeniti sve”. To je jedna zaista zapažena epizodna uloga na televiziji. Dok sam pisao scenario slika majke je sve vreme bila Milica Stefanović i zaista je bila prvi izbor.”
Uz njih tu su i deca-glumci, što je bio poseban izazov za autora.
“Prvi igrani film i odmah rad sa decom. To je jedno veliko iskustvo, puno izazova, kao što je i život i roditeljstvo. To su deca iz Doma kulture u Prokuplju, koja su odigrala maestralno.”
Film je učestvovao i na festivalu u Grčkoj.
“U toku je festivalski život. Ljudi znaju koliko je teško odabrati festival za svoj film, naročito pomiriti želje i mogućnosti. Nakon uspeha na Martovskom, što je izvanredan uspeh o kom sam maštao, krenuli smo dalje i velika čast je bila da smo učestvovali na festivalu u grčkom gradu Aigio. To je festival koji je posvećen velikom Teodorasu Angelopulosu, koji je bitna referenca za moj razvoj.”
