Na koncertu grupe „Bajaga i instruktori“ na Trgu kralja Milana povodom 8. marta naišao sam na Hose Alberta Ramireza Nerija, momka iz Mekiska, koji je uživao sa svojim prijateljima iz našeg grada.
Hose, koji je pravnik po struci, a inače boravi u Pragu, gde završava master studije poslovanja i menadžmenta, naglašava da je stekao puno prijatelja iz Srbije i sa Balkana.
Ramirez je, i pored putovanja kojima je zauzet u poslednje vreme, odvojio malo vremena kako bi dao intervju za Gradski portal 018, u kome je govorio o sličnostima u mentalitetu našeg i njegovog naroda, srpskoj muzici, hrani u Nišu, a otkrio je i ko mu je omiljeni naš pevač.
On je objasnio kako je dospeo u Niš i koliko je vremena proveo ovde.
„Doleteo sam iz Beča na niški aerodrom. Upravo sam proveo jedan ceo dan, došao sam u utorak 8. marta i otišao sam 9. marta. Drugarica Kristina nas je pokupila na aerodromu sa jednim svojim prijateljem (Markom), a tehnički nam zbog balkanske kulture nisu dozvolili da platimo ništa ovde, osim smeštaja.“
S obzirom na to da sam ga upoznao na koncertu Bajage, logično je bilo pitanje o srpskoj muzici, koju poznaje jako dobro, a otkrio je i koja mu je omiljena.
„Volim srpsku muziku, od kada sam upoznao svog prvog prijatelja Srbina, počeo sam mnogo da uživam u njoj jer me podseća na Meksiko (uglavnom narodna muzika i trubači), jedan od omiljenih pevača mi je Luis. Takođe, bilo je kul i smešno otkriti turbofolk i uživati u zabavama sa prijateljima.
Da, bio sam na koncertu Bajage, imao sam sreću da upoznam takvu legendu i odem na neki njegov koncert, zaista nisam očekivao da ću ga slušati uživo.“
Za dan koliko je proveo u Nišu, stigao je da obiđe većinu znamenitosti.
„Obišao sam Tvrđavu, centar grada i sve glavne atrakcije. Posetio sam i Ćele kulu i koncentracioni logor Crvenog krsta.
Kako kaže, od Niša je dobio možda i više nego što je očekivao.
„Da budem iskren, to je bilo sve što sam očekivao, pa i više. Čuo sam toliko o gradu i hrani, da nisam mogao ni da zamislim koliko je to bilo super. Mogao sam da primetim da, bez obzira na to šta ljudi misle o gradu, mesto očigledno ima magičnu dušu, a ljudi koji žive u Nišu čine da blista.“
Druženje sa našim ljudima mu jako prija, zbog sličnosti mentaliteta sa njegovim narodom, a to ilustruje jednom zanimljivošću.
„Uvek sam govorio da su Srbi kao Meksikanci, volimo da uživamo u životu, i to na više načina. Volimo da jedemo, da se zabavljamo, da pijemo kafu i da dočekujemo ljude. Moji srpski prijatelji bi rekli da sam posle svog vremena koje smo proveli zajedno, i načina na koji uživam kao i oni i kako se osećam kada ih posetim, ja počasni Srbin“
Za hranu i piće u Nišu nije nimalo štedeo reči hvale.
„Hrana u Nišu je jedna od najboljih koje sam probao u Evropi, jer ima mešavinu neverovatnih ukusa, od nekoliko vrsta sireva i salata, do neverovatne mešavine mesa i kobasica, kao i svežeg hleba direktno iz peći, koji je bio šlag na torti. Naravno, ne mogu da zaboravim da pomenem rakiju, neizostavnog partnera koji će vas voditi tokom cele prijatne večere.“
