Danas je u sali Niškog kulturnog centra održan a tribina pod nazivom „Osobe sa invaliditetom pitaju ombdusmana“, gde se govorilo o problemima osoba sa invaliditetom i potencijalnim rešenjima.
Katarina Mitrovski, lokalna Ombdusmanka Grada Niša, izjavila je da je povod ovog događaja činjenica da je u svetu oko 15% osoba sa invaliditetom i da su poznati njihovi problemi i barijere. Ona je istakla da će se kancelarija lokalnog Ombdusmana ubuduće fokusirati upravo na probleme osoba sa invaliditetom.
“Kancelarija lokalnog ombdusmana je, pre svega, omogućila osobama sa oštećenim sluhom da mogu svoje pritužbe i primedbe da podnesu bez dovođenja tumača za znakovni jezik, što znači da kancelarija ima osposobljene zaposlene i za komunikaciju na znakovnom jeziku. Ono što je današnja ideja jeste da kancelarija lokalnog omdusmana izdvoji vreme danas da, u direktnom kontaktu sa osobama sa invaliditetom, omogućimo da iznesu sve svoje probleme sa kojima se svakodnevno susreću, kao i da iznesu povredu nekih svojih prava od strane institucija javne vlasti, odnosno institucija koje su u Gradu Nišu”, izjavila je ombdusmanka, pa dodala da, iako je iz iskustva poznato da postoje kršenja prava prema osobama sa invaliditetom, još uvek nema nijedne pritužbe sa njihove strane, i da je cilj da budu podstaknuti na to.
Dušica Davidović, zamenica gradonačelnice Niša, izjavila je da je cilj da se osobe sa invaliditetom upoznaju sa njihovim pravima, u slučajevima kada budu prekršena.
“Mogu da vam kažem da mi imamo kršenje prava osoba sa invaliditetom vezano za zapošljavanje. Zakonom je predviđeno da i privatnici, ali i javna preduzeća i ustanove, čiji je osnivač Grad ili Republika, imaju po zakonu obavezu da zapošljavaju određeni broj ljudi sa invaliditetom. Oni su radiji da plate kaznu, a da ne uposle osobe sa invaliditetom. Mi smo ove godine sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, preko javnih radova, upravo imali zapošljavanje osoba sa invaliditetotm i samo njih smo upošljavali preko konkursa Nacionalne službe za zapošljavanje”, rekla je Davidović, pa dodala:
“Ono što mogu da kažem to je da verovatno ima nerešenih barijera i problema koje treba ukloniti, u institucijama i ustanovama na teritoriji Grada, ali iteritoriji Srbije. Sve ono što danas budemo čuli od udruženja osoba sa invaliditetom, kao signal gradskom pravobraniocu, u narednom periodu ćemo rešavati. Mi unazad deset godina i više imamo poziciju u budžetu grada sa koje finansiramo upravo rad udruženja osoba sa invaliditetom na teritoriji Grada Niša, tj. njihove programske aktivnosti, koje planiraju za godinu koja dolazi”, izjavila je zamenica gradonačelnice, pa istakla:
“Ono što takođe izdvajamo kroz budžet je i finansiranje angažovanja personalnih asistenata i ličnih pratioca, za osobe sa invaliditetom, tj. za decu sa invaliditetom. Sve što budemo prepoznali kao njihov peioritetan problem u normalnom funkcionisanju i obavljanju njihovih životnih potreba na teritoriji Grada, trudićemo se da zaista i sprovedemo.”
Jasmina Barać Perović iz Organizacije žena sa invaliditetom istakla je da su problemi žena sa invaliditetom u Nišu dvostruki.
“Od barijera, preko obrazovanja, zapošljavanja i sistema podrške. Međutim, naš Grad čini velike napore da se ti problemi reše. Redovno se radi na uklanjanju arhitektonskih barijera, konstruisani su sistemi podrške, kao što je personalna asistencija, gerento domaćica i sve ono što je najpotrebnije za asistenciju osobama sa invaliditetom” izjavila je Barać Perović, pa navela:
“Osobe sa invaliditetom su zaista ranjiva kategorija, marginalizovani su, posebno mladi studenti, kada je u pitanju zapošljavanje, a naročito žene, jer se od njih očekuje da budu majke, domaćice, i pore svog invaliditeta i hendikepa da vrinu o detetu, o kući, da spremaju i kuvaju, i bez personalne asistencije one bi se osećale nemoćno i diskriminisano. Mogu da kažem da sam zadovoljna.”
Jovan Bogdanović iz Udruženja sa decu sa mentalnim invaliditetom iz Niša istakao je da je nevidljivost najvećih problema sa mentalnim invaliditetom I daunovim sindromom.
“Kada to kažem, mislim na to da su osobe sa fizičkim invaliditetom prepoznatljive, a za one sa mentalnim i daunovim su tu roditelji i staratelji koji njih prezentuju i pričaju u njihovo ime. Ono što radimo u našem udruženju je samozastupanje, da osobe mogu same sebe da uzmu u zaštitu i da unaju njihova prava”, rekao je Bogdanović, pa naveo nekoliko problema:
“Grad bi mogao da pomogne tako što bi više trebalo da sarađuje sa osobama sa invaliditetom. Postoje još problema. Zakup prostora koji plaćamo je jako skup, skuplji nego u centru Beograda. Takođe, u vezi struje koju trošimo, jer nam naplaćuju onu industrijsku. Ima niz problema gde bi zaštitnik građana mogao da se uključi, ali za sada je tako kako je.”
Olga Kostić, sekretar Udruženja obolelih od multiple skleroze okruga Niša, izjavila je da pod hitno mora da se osnuje Savet za rad sa osobama sa invaliditetom pri kabinetu gradonačelnika, koji je postojao više od dvadeset godina.
“Svaki put kada bi došao nov gradonačelnik, u njegovoj nadležnosti je bilo da se osnuje Savet za rad sa osobama sa invaliditetom. Mi smo na tim sastancima, pored predstavnika invalidskih organizacija, imali i predstavnike drugih vrlo važnih institucija iz našeg grada, Zavod za urbanizam, za parkiranje, Centar za socijalni rad, Crveni krst, Udružene apoteke, imali smo i predstavnike medija, koji su bili članovi našeg saveta i mi smo se tu uvek zajednički dogovarali o nekom od problema koji je bio aktuelan”, izjavila je Olga Kostić, pa istakla:
“Sada još uvek, od kad je ovaj novi saziv, nije osnovan taj Savet. Delom je možda u pitanju i korona, jer smo vrlo osetljiva ciljna grupa, ali možemo da se okupimo u jednom većem prostoru, gde bi smo došli i dogovorili se o tome Savetu, a zatim rešavali i sve usputne probleme.”
