Škotska premijerka Nikola Stardžon izvinila se nakon što je prekršila mere za suzbijanje koronavirusa, skinuvši masku posle jedne sahrane.Na fotografiji objavljenoj u škotskom „Sanu“, vidi se kako Stardžon razgovara sa tri žene u baru, držeći distancu, ali bez maske.
Epidemiološkim merama u Škotskoj je obavezno nošenje maske u zatvorenim objektima, osim za stolom, a maska mora da se nosi dok se gosti kreću.
Baš me je cimnula i bacila u razmišljanje ova škotska premijerka. Rekla je „žao mi je” zbog svoje greške i želje da je na ovakav način nekako amortizuje, ako ne i popravi. Koliko smo, svi mi, u životu kadra da kažemo „žao mi je” ili „izvini”?
Ne oklevamo da promrmljamo „izvini” kada slučajno okrznemo ramenom nepoznatu osobu u prolazu. Istrči nam iz usta to izvini, a da nismo ni svesni. Po automatizmu i naučenom ponašanju u tom trenutku, a da li i po ubeđenju?
Jer, kada se radi o izvinjenjima koja su bitna, tu reč teško izgovaramo.Čak i kada je prevalimo preko usana, njeno značenje je često ugroženo načinom na koji je izgovorena. Gde grešimo kada se izvinjavamo (ako se uopšte izvinjavamo) i kako da to popravimo?
Lično, volim da se izvinim. I onima, koji u tome nemaju iskustva, mogu da kažem da je “izvini” divna reč. Ona je oslobađajuća i isceljujuća. Ona označava neki novi početak, ne samo brisanje grešaka koje smo počinili.
Najbolji način da se izvinimo je da kažemo da nam je žao, da preuzimamo odgovornost, da ispravimo nepravdu, iskreno se pokajemo i tražimo oproštaj. Korist je višestruka: mi se bolje osećamo, onaj preko puta nas čak i ako je ljut oseća se bolje, popravljamo odnose sa ljudima i najbolje iz svojih grešaka učimo, kako ih ne bismo ponavljali.
Izviniti se traba svima – od najstarijih do najmlađih. I deci se treba izviniti, ako pogrešimo, jer ih učimo kakvi treba da budu kad odrastu. Pusti ti izvinjenja „pod prinudom” kada se izvinjavamo zato što moramo. Izvinimo se iz srca i ličnog ubeđenja, jer je pravi način i put ka nečem boljem.
Badava vam izgovorena rečanica „Kako mogu da se iskupim ili popravim grešku?” Te rečenice vas sprečavaju da se osvrnete na svoje delo i budete u koži onoga koga ste povredili. To vam je kao kada nešto slomite , pa kažete “Nema veze, kupiću ti novo”. Stvari se kupuju, ne i osećanja, zato je potrebno to magično -izvini.
Ne bih ja da previše filozofiram, samo sam htela da podsetim na zaboravljene reči, koje u trenutku menjaju svet. Ne kaže se badava „Lepa reč i gvozdena vrata otvara”. Prekršite pravila savremenog života u kojima se svi nešto samouvereno uzdižemo iznad drugih, busamo u grudi bez čvrstog temelja, rugamo jedni drugima ni sami ne znajući zašto to činimo, usvajamo način ponašanja i ophođenja, koji i nije baš u skladu sa ljudskom prirodom. Odljuđujemo se, usvajajući nakaradne modele i misleći da bi bili smešni u društvu, ukoliko izgovorimo te arhaične reči naših predaka, kojima su se mnoge stvari u životu peglale i činile boljim.
Izvinite, ukoliko sam vas ovoga jutra malo davila, želja mi je bila da popravim sebe, a pokušam da popravim i sve one, koji misle da im je to potrebno.
Krenimo ovoga jutra od „izvini”, a lepih reči za lako popravljanje sveta ima koliko voliš. Bez velikih ulaganja, osim želje i volje da budemo bolji ljudi.
24.decembar
