Da je voda u Nišu visokog kvaliteta i redovno se kontroliše, kao i da Nišlije piju najkvalitetniju vodu u ovom delu Evrope, kaže Zoran Ignjatović iz JKP Naisus. Ipak, kao veliki nedostatak Ignjatović je izdvojio i neregulisan sistem za odvođenje i preradu otpadnih voda.
“To jeste problem i Srbije i Evropske unije i modernih država. Svesni smo i toga da sve ono što će ovoga trenutka otići nekontrolisano direktno u reku, u reku Nišavu u našem slučaju, a nakon toga i u Južnu Moravu, Veliku Moravu i prema Dunavu zagađuje prostor oko nas”, navodi.
Problem bi trebalo da bude rešen, kaže Ignjatović, kada se završi izgradnja mreže za regulisano odvođenje, kao i postrojenje za preradu otpadnih voda. Realizacija ovog projekta poverena je gradu Nišu, dok im Naissus daje stručnu podršku i pomoć.
“Dobar deo je već urađen kada je mreža kolektora u pitanju. Ostalo je još 30-ak kilometara da bude urađeno, i naravno mislim da je u toku i da se već i dobar deo već zna kakve će biti tehnologije same prerade otpadnih voda u postojenju. Zna se i mesto, opredeljeno je pre mnogo godina”, navodi Ignjatović
Zahtev za kontrolu kvaliteta vazduha
Osim vode, godinama unazad u gradu je problem i zagađen vazduh. Centar za zaštitu potrošača FORUM uputio je i zahtev za kontrolu kvaliteta vazduha i preduzimanje mera za otklanjanje Sekretarijatu za inspekcijske poslove, zbog, kako kažu, enormnog zagađenja vazduha u gradu Nišu.
“Od Sekretarijata sam tražio da se izmere izvorni produkti iz kotlarnica. Zapravo dve najveće kotlarnice su u centru, to su Medicinski fakultet koji ima kotlarnicu na ugalj i zgrada Univerziteta. Mi smo dobili odgovor od Grada da po Zakonu oni dva puta godišnje vrše kontrolu i da nalazi pokazuju da ne prekoračuju dozvoljene granice”, kaže Jovan Jovanović iz Centra za zaštitu potrošača i dodaje.
“Čini mi se da vlast malo, da ne kažem skroz, ne vodi računa o kvalitetu životne sredine”. On je istakao kako postoji Zakon o energetici u kom su regulisani energenti, gde ugalj nije spomenut kao energent, iako se on najmasovnije upotrebljava.
Komentarišući nedavnu promenu parametara za praćenje kvaliteta vazduha, na koje su ukazali RERI i BOŠ, Jovanović podseća da je slična situacija bila i sa merenjem kvaliteta mleka, kada su promenjene mere za prisutnost aflatoksina što smatra neodgovornim i neprofesionalnim.
Osim što je važno da građani znaju kakav vazduh udišu, važno je da znaju i šta da rade u trenutku kada se pređe dozvoljeni prag zagađujućih čestica, na Gradskom forumu istakao je Nebojša Rančić, iz Media reform centra Niš.
“Ono što mislim da je takođe jako bitno je da u ceo taj sistem otvaranja podataka o kvalitetu vazduha u realnom vremenu da bude uključen i Institut za javno zdravlje u smislu davanja preporuka građanima Niša šta da rade u tom trenutku kada se desi prekoračenje svih ovih čestica i tih sastojaka koji su očigledno jako štetni”, objašnjava.
On smatra da je važno da podaci o kvalitetu vazduha budu otvoreni, da treba da se ažuriraju odmah posle merenja i da treba da budu vidiljivi na sajtu Sekretarijata za zaštitu životne sredine i na portalu otvorenih podataka.
