Stefan Filić iz Velike Plane je ubijen. Pretukli su ga na smrt njegovi drugari ni zbog čega i ni za šta. Onako, iz obesti, mangupluka, bahaćenja i…….ko bi ga znao šta sledi posle toga i. Ubili su ga obesni mladići Nikola B. I Mitar P., jer je želeo da odbrani mlađeg brata, koga su takođe napali ni zbog čega, i ni za šta. Onako.
Stefan Filić iz Starog Sela kraj Velike Plane, dečak koji je nešto više od 30 sati provedenih u komi izgubio bitku… Dečak koji je, govore meštani, oličenje dobrote, vaspitanja… Dečak koji je žrtva fizičkog, vršnjačkog iživljavanja i nasilja…Zašto? Jer je stao u odbranu mlađeg brata, koji je zbog gužve, ramenom zakačio jednog od „lokalnih kabadahija“ . Još jedan u nizu sličnih događaja u kojima roditelji sasvim normalno pošalju dete u školu, u grad, na trening, a vrate ga u kovčegu. Ili ga vrate sa doživotnim traumama, što se dogodilo u slučaju Monike iz Niša.
Ko je kriv? Nema krivca, osim onih koji bivaju proglašeni ubicama, otmičarima, nasilnicima, pedofilima……onih koji se nađu u zatvoru, odleže tamo izvesno vreme, pa se vrate u normalnu sredinu u kojoj nastavljaju tamo gde su stali. Nema krivca zato što krivci nisu oni koji su u zatvoru, krivci su mnogi drugi koji su im omogućili da izrastu u prestupnike i monstrume. Počev od roditelja, preko raznoraznih institucija, do sudova i države…….
Nikola B., Stefanov ubica, jeste kriv. Daleko više su krivi svi gore navedeni koji “prave Nikole našeg doba” i pokušavaju da ih popravljaju u zatvorima, ko da je zatvor servis za pokvarene ljude. Ništa od toga, i nikuda to ne vodi. Pokazao je to slučaj Malčanskog berberina koji je strpljivo sedeo 12 godina u zatvoru, da bi samo posle par meseci na slobodi učinio isto, što i pre 12 godina. I Nikola će biti isti posle izlaska
iz zatvora nekada, posle određenog broja godina. Ako ne i gori, bolji nema šanse da bude.
I Nikola je nekada bio dete. A deca su, milion puta smo ponovili, najnevinija i najčistija bića na svetu. Nikola se nije rodio kao nasilnik. Neko mu je omogućio da to postane. Deca se oblikuju, kao glina. Deca nisu samo plod zadovoljenja nečijih seksualnih potreba i želja, deca nisu igračke, decom se treba baviti od rođenja, pa dok si živ. Podizanje deteta je najodgovorniji posao na planeti. To smo zaboravili, toga smo se odrekli zarad nekih drugih stvari…….i sada plaćamo danak. Kao pojedinci, i kao društvo.
Da je o Nikoli neko brinuo, kako je brinuo o Stefanu, Nikola bi pretpostavljam bio sličan Stefanu. Bio bi, ako ništa drugo, a ono normalan čovek.
Nakon što je vest o smrti Stefana Filića postala najčitaniji tekst na sajtu „Blica“, samim tim i najčitaniji tekst u Srbiji, ovaj list je bio prinuđen da obriše stotine komentara, koji su se uglavnom svodili na: „tog Nikolu naći i ubiti“. „Spaliti go*no“. „Sve bih ja to pred streljački vod“. „Gazio bih ja njega pred njegovim roditeljima“.
Ovde bi trebalo da se zaustavimo, i stavimo prst na čelo. Svi mi koji imamo Stefana, Nikolu,Dragana, Milana…….Jer, ubistva se ne rešavaju ubistvima, a ni zatvorom. Ovakve stvari se rešavaju na drugačiji način, kako se ne bi ponavljale, kako bi se iskorenile. Jedina stvar koja razlikuje čoveka od životinja je empatija.
Problemi se rešavaju učenjem i vaspitanjem. Sudbonosni trenutak trebalo je da počne godinama ranije. Počnimo da učimo decu da budu ljudi. Počnimo danas. Ako to ne učinimo odmah, mnoga će deca izrasti u Nikolu, mnoga će deca bez trunke empatije šutirati nekoga u glavu dok ne ispusti dušu, prerezati mu grkljan bez sažaljenja, ispaliti mu metak u čelo da ne trepnu. Počnimo danas, sutra je već kasno.
10.Februar
