Bolji životni standard građana – prema obećanjima koja stižu – jedan je od ključnih prioriteta ekonomske politike za 2020. godinu. Vlada je u budžetu najveći deo novca izdvojila za povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Međutim, „sreću“ građana bi mogle da pokvare vesti da će pojedine komunalne usluge poskupeti – infostan, struja, pretplata za Javni servis Srbije…….pišu pojedini mediji ovih dana.
Džaba pišu, ti obični građani više ne vode računicu, kao što su je nekada vodili. Jer nekada , kada plate porastu, one stvarno porastu. Pa možeš nešti i da kupiš, nešto što inače sebi nisi mogao da priuštiš. Pa si srećan zbog toga. Danas ne možeš ništa. Ne možeš čak ni da pokriješ, ne troškove za komunalije, već diugovanja koja se svakodnevno gomilaju, a ti se trzaš uvek kada zazvoni zvono na ulaznim vratima, a nikoga ne očekuješ.
A pri tom se Novinari mudro pitaju: Da li baš svi slojevi društva mogu da zadovolje egzistencijalne potrebe i da im u novčaniku ostane dovoljno da osim stomaka nahrane i dušu? Ma koja, bre, duša? Ko još hrani dušu prazna stomaka. Duša I nije tako važna stavka današnjice, pored toliko važnijih koje treba da hraniš iz tog jadnog novčanika koji se, posle plate ili penzije, isprazni za par dana.
Kažu – stvari će krenuti na bolje od 2020 godine. Pa ono, evo je 2020. Ako je tako, možemo mi da se strpimo do Nove godine, možemo I da ne jedemo, ako treba. Mada mislim da takvi eksperimenti nisu uputni, imajući u vidu da ne posedujemo rezerve za preživljavanje u sebi.
Zloslutniici kažu da je to povećanje zbog izbora. Možda, a možda i nije. Kako god, samo neka ga bude – razmišljaju oni, kojima i mrvice sa stola mnogo znače. Na kraju krajeva, kad smo kod toga – nešto se proredili ti izbori.
Ne valja, međutim, to što povećanje plata ne znači povećanje plata svima. Za neke će biti, a neki drugi mogu samo da sanjaju. Postoje ljudi, zaposleni u privatnom sektoru, koji su zaboravili šta je to povećanje plata. Oni godinama, neki i deceniju i više primaju istu platu i usput mole Boga samo da stigne, jer može i da ne stigne. Ne bi se ni u ludilu usudili da traže povećanje,m jer bi automastki bili zamenjeni nekim ko povećanje ne traži. Tako da su oni, po automatizmu, građani drugog reda. Čak i zavide onima, kojima će plata da poraste za hiljadarku, a penzija za 500 dinara.
Mnogo smo jadni, ali iz ove kože se ne može. Ćuti i plivaj, jer možeš I da potoneš. Ništa ne traži I ništa ne pitaj, jer možeš I da nagrabusaš. Čekaj…….2020-tu, 2030-tu……ko čeka, taj i dočeka. Ni plata nije kao što je nekad bila.
10.Novembar