Studenti iz Udruženja „1 od 5 miliona“ su, sa svojim kolegama i profesorima, u petak blokirali zgradu Rektorata Beogradskog univerziteta.
Kako su istakli, razlozi za blokadu su brojni: neodgovorno ponašanje nadležnih (na čelu sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem) prema obrazovanju, pad Univerziteta na Šangajskoj listi, remećenje nastavne godine zbog održavanja Univerzijade (najava iseljavanja studenata iz Studentskog grada, pomeranje ispitnih rokova, skraćivanje godine), nedostatak literature i nemanje prostorija za održavanje nastave na nekim fakultetima.
Dodaju da je glavni razlog za blokadu „plagirani doktorat ministra finansija Siniše Malog“ i navode da je osnovni zahtev studenata i profesora da Rektorat uputi zvanični zahtev predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić da Malog razreši dužnosti.
Nezavisni studentski pokret osudio je blokadu Rektorata Univerziteta u Beogradu i za to optužio stranačke aktiviste opozicionog Saveza za Srbiju i njegove lidere Dragana Đilasa, Srđana Milivojevića i Zorana Lutovca.
„Ko su oni da preuzimaju kontrolu nad institucijom koja pripada svim studentima beogradskog Univerziteta. Njihovo saopštenje u kojem poručuju da Uprava i zaposleni u Rektoratu Univerziteta u Beogradu ne mogu više ući na svoje radno mesto i da su oni ti koji će odlučivati ko će ulaziti i izlaziti iz zgrade otvara pitanje da li smo mi na Divljem Zapadu“, postavlja se pitanje u saopštenju ove organizacije.
Pokret ocenjuje da su opozicioni lideri očigledno svesni da su njihovi protesti propali, pa nastavljaju da sprovode politiku nasilja i agresivnosti koju je patentirao Savez za Srbiju.
Ništa novo,rekla bih. To znaju svi oni koji su doživeli proteste 97 me i 2000-te godine. Opozicija je uvek koristila studente kao štit, mlade ljude koji će svojim “revolucionarnim idejama” pomeriti granice. I tada su, kao I danas, “izvođeni” iz amfiteatara na ulicu, i tada su kao i danas “poturani” da ruše određene institucije i ljude, i tada su kao i danas bili “ubojito oružje”, koje je korišćeno pred svetom kao argument. Nekada su se zvali “Otpor”, danas se zovu “1 od pet miliona”, sutra će se zvati nekako drugačije, a zajednički imenitelj im je “podanici sitnopolitičkih igara”.
Ne kažem ja da mladi nisu pametni, ne kažem da nisu zreli i puni ideja, ne kažem da njihovo mišljenje treba ignorisati. Ali kažem da nije lepo od zrelih političara da ih koriste za “dnevno političke potrebe”, obećavajući im brda i doline, koje nemaju.Lako je mlade iskoristiti, jer oni su željni boljeg života, i nisu željni odlaženja u svet kako bi im bilo bolje, i hteli bi da ovde na ovim prostorima budu neko i nešto, i zarade za život dostojan čoveka. Pa što im onda ne pokažemo put kojim se do tog cilja stiže? Što im pod nos guramo prečice, na kojima mogu da “izginu”? Što ih učimo da budu nešto, što ne donosi zdravu korist? Što ih treniramo da gaje iluziju da se od politike može da živi?
A onda nam kriv đavo što stagniramo godinama unazad, što nam ništa ne ide, i što se teško snalazimo u životu, u kojem se ceni rad i trud. Najgore u priči je to, što se sve ovo svesno radi. Zarad sebe i zarad postizanja vlastitih političkih ciljeva. Jer, da se ne lažemo – mnogo iskusnih igrača je u opozicionim redovima. Odlično oni znaju šta “pali”, i šta može da ih dovede do cilja, preko reda. A ti mladi ljudi su toliko mladi, da pojma nemaju ko su igrači i na šta su sve spremni, ne bi li ugrabili željejnu im vlast. A kad je ugrabe, zaboraviće na njih, zaboraviće sve njihove proteste i doprinose, odabraće one koji su bili na čelu protesta, dace im po parče torte, i ćao đaci. Kao što su to i do sada činili.
Ali, badava ja sve ovo pričam. Kao što je bilo badava i 2000-te, posle koje su mnogi rekli “u pravu si”……badava, jer svako vreme nosi svoje breme i svako vreme, na žalost, deli ljude, ne dopuštajući im da se ikada u dobru ujedine.
Nego, da istrošim reč, jer godinama gledam i jedne i druge kao novinar, i uvek na kraju biva isto. A od kajanja nema baš nikakve vajde.
16.Septembar
