U subotu, 27.jula 2019.godine, u organizaciji Planinarsko-biciklističkog kluba „Zmaj sa Radana“ iz Bojnika, održan je šesti tradicionalni uspon na Radan planinu, u čast Ivana Kosančića i cara Justinijana prvog, pod nazivom „putem Zmaja“, zbog pripadnosti Ivana Kosančića viteškom redu Zmaja. Učestvovalo je 420-oro planinarki i planinara. Dužina staze bila je 12 kilometara, staza je bila kružnog oblika, počela je i završila se u selu Borince, u opštini Bojnik. Pre izlaska na stazu, od strane organizatora upriličena je svečanost proglašenja legendarne, stogodišnje planinarke Jelene Minardi za počasnu članicu Planinarsko-biciklističkog kluba „Zmaj sa Radana“ i za „ambasadorku planine Radan“.
U prvoj etapi, učesnici su došli do crkve Ognjene Marije, na obodu Borinaca. Posle toga, učesnici su ušli u gustu listopadnu šumu, što je obeležje Radana, jedne od najšumovitijih planina u ovom delu Evrope. Uspon kroz gustu šumu učesnike je doveo do prvog od dva predviđena vrha na akciji – do vrha Sveti Petar (1148 m). Na ovom vrhu pre par decenija izgrađena je crkva posvećena Svetom Petru i Pavlu, na temeljima crkve iz doba cara Justinijana prvog, iz šestog veka. Boravak planinarki i planinara na vrhu Sveti Petar iskorišćen je za prigodne besede o caru Justinijanu prvom i Ivanu Kosančiću. Istaknuta je uloga cara Jusinijana prvog, koji je poreklom sa Radana i na Radanu je izgradio utvrđenje Justinijana prima (Caričin grad), kao državnika, vladara, vojskovođe, reformatora i hrišćanina. Najvažniji trag koji je u istoriji ostavio car Justinijan prvi, svakako je izgradnja ckrve Svete Sofije u Konstantinopolju, koja je danas jedan od najpoznatijih svetskih muzeja, Aja Sofija. Ivan Kosančić bio je najbolji mačevalac u službi kneza Lazara Hrebeljanovića, u burnom i nesretnom periodu od 1371 do 1389.godine. Ivan Kosančić bio je gospodar Radan planine, a zbog pripadnosti viteškom redu Zmaja, prozvan je i „Zmaj od Radana“. U znak sećanja na Ivana Kosančića, i Planinarsko-biciklistički klub iz Bojnika nazvan je „Zmaj sa Radana“.
Drugi vrh na koji su se učesnici popeli bio je Kamen (1050 m), izvanredan vidikovac prema Kosovu polju, oblasti Pusta reka, oblasti Toplica, planini Kopaonik i gradu Nišu.
U povratku ka Borincima, domaćini su organizovali posluženje osvežavajućim napicima i sladoledom, a u selu Borince poslužen je i besplatan ručak.
