Gradski Portal 018 – 20.03.2019
Niška opozicija napustila juče sednicu Skupštine grada. Zbog ignorisanja vlasti da se u dnevni red uvrste zahtevi građana koji protestvuju.
Sa ulice u lokalni parlament proteste i zahteve građana pokušali su da kao temu uvrste odbornici Demokratske stranke, Dosta je bilo, kao i odborničkih grupa „Niš moj grad“, „Iskreno za Niš“ i „Niške inicijative“. Ipak su izašli iz skupštinske sale, jer njihovi amandmani nisu usvojeni. Istakli su i da se uvek nađe „neka tehnikalija“ kao izgovor za ovakvu situaciju. Zato je sednica Skupštine Niša nastavljena bez njih, a od opozicije je u sali ostala jedino Jelena Đorđević, Zavetnica.
Nije dobro za opoziciju, rekla bih. Učinili su uslugu vlasti da u nastavku razgovara sama sa sobom, a sama sa sobom je u svemu i saglasna i sama će sebe hvaliti, i hvalama aplaudirati. Gledano iz ovog ugla, stvarno su dobro učinili ljudima na vlasti.
Al ima i drugi ugao gledanja na koji opozicija uvek računa. I koji se vrlo isplatio uvek, a isplati se i sada. Šalje se poruka gradjanima kako opozicija nije uvažena, kako joj se ne daju prava da govori o čemu hoće i kako vlast tera svoje, kao da opozicije i nema.
Vlast je govorila o rezultatima svoga rada. A o cemu bi drugom? Neće valjda o zahtevima građana. Ispravno ili ne, ne bih sada o tome, ali u našim prilikama normalno. Oni koji su izašli, posebno demokrate, to odlično znaju. Istu metodologiju rada su primenjivali koliko do juče. Sa tom razlikom što su oni ostajali u skupštinskoj Sali
i govorili o svojim rezultatima, dok su neki drugi izlazili demonstrativno napolje.
E, to je taj momenat koji normalnog čoveka iritira. Kratko pamćenje. I opozicije, i naroda koji podržava opoziciju. Pamti koliko do juče. I nije ga briga što se opozicija služi licemerjem, što pokušava da promoviše neka demokratska načela kojih se ni sama nije pridržavala, što joj je zapravo krivo što nije ona tamo, unutra, nego mora da izađe i traži neka svoja prava na ulici.
Može i na ulici, ali ne mora uvek. Naročito ne mora u normalnom svetu u kojem se uvažava tuđe mišljenje. A kod nas je uvek postojala podela MI i ONI , NAŠI i VAŠI. I sad ti napravi spoj jednih i drugih na pitanjima od interesa za građane. Oćeš đavola. Odmah će neko da te proglasi kolaboracionistom i izdajicom roda svoga, te ti je stoga pamtenije da se ponašaš po usvojenom modelu i ne talasaš mnogo. Jer ako talasaš, može da ti se desi da te izbace iz njihovih redova. Bilo da si NAŠ ili NJIHOV.
Nikada mi nije bilo jasno, a nikada i neće biti – zbog čega vlast ne uvaži predloge opozicije ( makar bili i losi), i zbog čega opozicija nikada ne priznaje ostvarene rezultate vlasti, ako lepo piše na papiru i možeš u njih da se uveriš na licu mesta. Kao da to boli, kao da će od toga da se umre, kao da je to Božiji greh.
I tako lepo , posle 25 godina “višestrančarenja”, mi u našoj zemlji Srbiji i dalje slepo sledimo politiku “ja u klin, ti u ploču”. Jedina promena u njoj je ta što ja nekada u klin, a nekada u ploču – i obrnuto. Sve su ostalo nijanse, što bi rekao Balašević.
19.Mart
