Gradski Portal 018 – 15.02.2019
Danas je Dan drzavnosti Srbije, ili Sretenje. Ovaj datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka). Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Stoga je Skupština Srbije 10. jula 2001. godine odlučila da Sretenje bude Dan državnosti.
15-tog februara 1804. počeo Prvi srpski ustanak i počela borba za oslobođenje od Turaka. 15-tog februara 1835. Skupština u Kragujevcu donela je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije.
U narodu se verovalo da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno – onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit. Po crkvenoj doktrini, na Sretenje je Bogorodica, četrdesetog dana od rođenja Isusa Hrista, otišla u hram da prinese žrtvu i tamo srela starca Simeona koji je u malom Isusu prepoznao Spasitelja. Taj susret malog Isusa i pravednog starca je hrišćanski praznik – Sretenje Gospodnje. Praznik Sretenje proslavlja se od 541. godine.
Sve to neki od nas znaju, a neki bogami i ne znaju. Najava praznika u toku jučerašnjeg dana svela se na “Sutra je neradni dan”, na raspored koje ustanove rade, a koje ne rade i slične protokolarno-banalne stvari, vezane za praznovanje.
Koliko god se mi predstavljali kao narod koji poštuje svoju istoriju, pretke, događaje, znamenite ličnosti i značajne datume – da se ne lažemo, većinu nas (posebno zaposlene u državnim firmama i
institucijama) zanima hoćemo li mi tog dana da radimo, ili nećemo. Bolje rečeno – hoćemo li morati da idemo na posao, ili nećemo.
Da napravimo anketu na ulici i uverimo se koji procenat građana zna zašto danas nije otišao na posao. “Pa praznik je”- reći će vam. I toliko. Posebno (neka mi izvine zbog toga) mlađe generacije. Njih tek ne zanima Dan državnosti, Sretenje ….i slične stvari. Njih, zapravo, ne zanima ništa što je bilo, ni zašto je bilo. Ponajmanje zašto je sve to važno za nas.
A danažnji praznik nam se baš lepo uklopio. U vikend. Tri slobodna dana, puna kapa. To je sve što naš mozak želi da zna. A posle nam kriv đavo što nas drugi, koji nemaju sretenjski Ustav, najdemokratskiji od svih Ustava, kojim je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i koji je ujedno predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije, preziru i ne daju nam glavu da podignemo.
Ne valja nam posao. Sve dok smo takvi, kakvi smo, neki drugi koji nam ni do kolena nisu, moći će da nas gaze, omalovažavaju i šutiraju…..sve dok nas ne zgaze. I neće biti krivi oni, već mi, što smo zgaženi. Sami smo legli, i pride rekli – izvolte.
Dok ne poštuješ sebe, neće te ni drugi poštovati – to umemo da kažemo, ali nam je samopoštovanje i dalje slaba strana.
15.Februar
