Gradski Portal 018 – 11.01.2019
Nakon što je opštinska Građevinska inspekcija stopirala radove na izgradnji mini-hidroelektrane u selu Rakita, isto je učinila i Republička inspekcija za zaštitu životne sredine koja je podnela i prijavu protiv investitora.
Pa ljudi, je li to moguće? Dal stvarno postoji pravda? Ajd baš da vidimo. U suštini, bilo bi mi mnogo milo, jer je u ovom slučaju pravdu isterao onaj “mali covek”. A to je velika stvar.
A kad smo već kod „malog čoveka“….uopšte nismo svesni koliko je taj „mali čovek“ važan, i koliko je on veliki. Suštinski veliki u svakom društvu. A , “ko bajagi veliki ljudi, često toliko mali, da ih prosto ne primetiš u prolazu.
Malog, ali pažnje vrednog čoveka, nikada nećes videti među pohvaljenima, uzdignutima, nagradjenima…….on završi neki važan posao, sedne u svoj ćošak na koji je navikao……i posmatra „ko bajagi velike ljude“ kako se diče onim, što je on uradio. Malom čoveku nikada nije krivo zbog toga, zato što on zna ko je, koliko može i šta zna. I svestan je činjenice da to sto je uradio, može da uradi i sutra i prekosutra, i bilo kad……zato sto ume i hoće.
„Ko bajagi veliki ljudi” mogu biti veliki u trenutku, na mišiće, uz veliku muku i naprezanje da se protegnu na trenutak do visine „malog čoveka“, poberu zasluge…….i nestanu posle toga, jer „ko bajagi veliki covek“ ne moze da iznese veličinu „malog čoveka“.
Ma znam ja da razumete o čemu govorim, itekako me dobro razumete. Zato što svi znate da u ovom našem društvu „mali ljudi” na plećima nose teret, „mali ljudi“ pokreću točak napred, „mali ljudi“ se znoje, muče i stižu do cilja. A „ko bajagi veliki ljudi“, umesto njih na cilju primaju nagradu…….bez trunke griže savesti, bez stida i srama, bez obraza.
Neka…..i ako.Tako, valjda, i treba. Zato što „mali ljudi“ rade , ne da bi dobili priznanje, već da bi posao obavili. A „ko bajagi veliki“ dobijaju priznanje, ne zato što su radili ( jer oni i ne vole da rade),
već zato što vole priznanja, mnogo ih vole……..jer da nije tih priznanja, koji bi im smisao života i bio.
Smisao života „malog coveka“ je rad, on uživa u radu, u stvaranju……..i to je njegova nagrada. Prilika da radi je njegova nagrada. Prilika da se dokaže – je najveće priznanje.
Zašto ja sada pričam ovu priču? Zato što nam je društvo prepuno „ko bajagi velikih ljudi” koje, po sili zakona, treba da poštujemo. Jer nam ih nameću i guraju pod nos kao velike. Jer im se klanjamo, zato što moramo.
A oni mali – e, one male poštujemo ljudski, bez priznanja i ordenja – a njima sasvim dovoljno ono naše, srpsko „ alal ti vera ljudino”.
12.januar
