Gradski Portal 018 – 28.12.2018
Politika je čudo. A tek političarenje i politikanstvo. Od sasvim običnih stvari, može da napravi vrlo neobične. Da sve pretvori u politiku i servira je javnosti koja je spremna da guta nesažvakano, neukusno i bljutavo. Samo neka je intrigantno.
Naime, na sednici lokalnog parlamenta opozicija u babušničkoj skupštini opet tražila da se na dnevni red uvrsti tačka na kojoj bi se diskutovalo o aktuelnoj situaciji u selu Rakita, ali većina i ovoga puta nije usvojila taj predlog. Prilikom razmatranja dnevnog reda, ipak se povela rasprava, a predsednica Opštine Babušnica Slađana Nikolić rekla je da je stvar uzela maha i da je jasno „da se ovde radi o borbi protiv vlasti i predsednika Vučića“.
Borba protiv vlasti i predsednika Vučića! Kakva smejurija! Kakva glupost, izašla iz usta čoveka, koji se zove predsednik opštine. I koji bi, po di foltu, trebalo da bolje od običnog čoveka razumeva stvari i poznaje narod , čiji je predsednik. Jer onaj, ko poznaje narod u ovom malom selu na bugarskoj granici, morao bi da zna da je vreme tamo odavno stalo. Briga tamošnje seljake i za vlast i za Vučića, pojma oni nemaju o tim za njih stranim temama, ništa njima ne znači politika niti su im političari nešto važni ljudi. Imaju oni svoja posla, svoje obaveze oko kuće i oko onoga od čega se živi, imaju svojih briga na pretek u svom malom siromašnom selu Bogu iza nogu, u kojem se odvajkada teško živelo, uvek uzimalo, a nikada davalo.
U tom selu je nakada bio rudnik mrkog uglja “Jerma”. Tad se nešto malo bolje živelo, jer su muške glave imale posao u rudniku. Taman toliko, dok nije zatvoren…..a posle toga je većina njih poumirala, od tuberkuloze i silikoze. Selo je bilo puno udovica.
Rakita se nikada vise nije podigla, iz nje se odlazilo u pečalbu, ili u neki obližnji grad zauvek. Ostajali su stari ljudi, stare kuće, posečene šume, loši putevi……Sve se u ovom malom planinskom selu izanđalo , istrošilo i prikrajčilo……sve osim Rakitske reke koja je oduvek tu prolazila, oduvek bila i ostala čista planinska reka.
I sad neko hoće i to da uzme. Jedino što je ostalo zdravo i „kasvetno” što bi rekli seljaci. Što se čuvalo, kao što oni čuvaju neku malu dragocenost u starim sanducima, preostalu od predaka. I oči bi nekome iskopali, ako bi pokušao da im to otme.
Zamišljam tog običnog čoveka u Rakiti kako se bori protiv vlasti i protiv Vučića, pa mi smešno. Posebno smešno jer to izgovara osoba koja nije daleko od tih ljudi, koja bi trebalo da im poznaje dušu, a govori stvari nerazumne i besmislene.
Jer čovek u selu Rakita zna šta je reka i koliko njemu vredi, a ko je na vlasti malo ga zanima……..ako mu reku ne dira.
28.decembar
