Gradski Portal 018 – 03.06.2018
Gradonačelnik Niša Darko Bulatović i članica Gradskog veća za kulturu Jelena Mitrovski ugostili su u Gradskoj kući delegaciju Beča i turskog Izmita koji borave u Nišu. Na prijemu za goste sa kojima Grad Niš već 9 godina sarađuje na projektu „Carevi koji su promenili svet“, istaknut je značaj te saradnje i povezivanje različitih delova sveta, čija su spona značajni rimski imperatori-tetrarsi Galerijus, Makiminus Deo, Licinije i Konstantin.
Gradonačelnik je naglasio da očekuje da se saradnja sa Bečom i Karnuntumom kraj glavnog grada Austrije, kao i sa Izmitom u Tusrkoj, nastavi novim projektima koji su u vezi sa obeležavanjem 70.godišnjice od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN, u Parizu 10.decembra 1948.godine.Profesor Pjero Bordin, inače osnivač i direktor festivala i simpozijuma Art Karnuntum, koji je i idejni tvorac niza međunarodnih događaja „Imperatori Karnuntuma su promenili svet“, projekta koji je Karnuntumu doneo oznaku European Heritage Label, naglasio je da je ova godina proglašena godinom evropskog kulturnog nasleđa i da očekuje da svi gradovi koji su i do sada radili zajednički, trudeći se da svetu objasne značaj prošlosti i nasleđa koja ona donosi, budu uključeni u obeležavanje 70 godina od donošenja deklaracija UN. On je istakao da se edikt, objavljen 313. edikt može smatrati pretečom člana 18
Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN, „svako ima pravo na slobodu misli, savesti i vere“ , te iz tog razloga i zahvaljujući imperatorima iz Karnuntuma, i promeni kursa pre više od 1700 godina, došlo je do promena nepojmljivih razmera, promena koje su oblikovale naš svet i kulturu zauvek.
Nakon prijema, u holu Gradske kuće otvorena je izložba fotografija „Velika mesta svetske istorije“, koja predstavlja svojevrsno putovanje ka korenima evropske kulture, počev od 308.godine do 1948. Iložbu je upotpunio i program koji je izveo Akademski hor Studentskog kulturnog centra Niš, pod dirigentskom palicom mr Zorana Stanisavljevića, kao i nastup pijaniste Aleksandra Raosa, koji se predstavio etidom slika u es-molu Sergeja Rahmanjinova i etidom u cis molu, opus 42, br.5 Aleksandra Skrjabina.
