Gradski Portal 018 – 07.05.2018
Planina Greben smatra se najtežom planinom za uspon u Srbiji. Pre par godina, prozvana je i „srpski Materhorn“. Drugačija je od svih ostalih palnina u Srbiji, zbog svog reljeva, građe, zbog svoje oštrine, i osećaja da se na nju niko ne može popeti. Nepristupačan teren, mnogo neravnina, pukotina, oštro kamenje,naizgled nesavladive stene. Jedna stena poput noža stoji na putu ka najvišem vrhu planine (Beženište 1338 m). Ambisi na obe strane duboki par stotina metara, na „nožu“ širina staze manje od pola metra. Sve ovo usred jednog od najlepših područja Srbije – kanjona reke Jerme.
Zbog svega ovoga, uspon koji su u subotu, 5.maja 2018.godine izveli, iz pravca sela Dragovita, Planinarsko društvo „Preslap“ i prijatelji, i uspon – veranje na Greben koji je u isto vreme izveo Zoran Pavlović iz Planinarskog kluba „Predejane“, sa još trojicom planinara – vertikalno iz sela Trnski Odorovci, predstavljaju ogroman uspeh. Oko stotinu planinara popelo se na Greben, svi do jednoga, bez ijednog problema ili odustanka, savladali su sve ove izazove i zakoračili na vrh Beženište. Najmlađi planinar bio je desetogodišnji David Antić iz Niša. Na akciji su učestvovali i planinari iz Niša, Žitorađe, Aleksinca, Predejana, Lebana, Gadžinog Hana, Donjeg Dušnika, Beograda, Aranđelovca, Mladenovca, Sofije, Babušnice i Dimitrovgrada.
Vodički tim na leđima je nosio ogromnu odgovonost. Vodiči su bili: Nenad Stevanović, Miroslav Dokman, Vladica Janačković, Saša Aranđelović, Anita Mihajlović, Marija Marković i Bratislav Stojanović.
Zanimljiv je i podatak da je ovo prvi masovni uspon na Greben u poslednje 123 godine, jer je pre ove akcije Planinarskog društva „Preslap“ i Planinarskog kluba „Predejane“, još Aleko Konstantinov, koji se smatra pokretačem organizovanog planinarstva na Balkanskog poluostrvu, vodio akciju na Grebenu, sa više od stotinu planinara, 1895.godine.
