Gradski Portal 018 – 29.11.2016
Jovan Milić je jedan mlad, obrazovan i kulturan dvadesetogodišnjak i u tome se ne razlikuje mnogo od njegovih vršnjaka, kolega i drugova. Međutim, njegove aktivnosti se mnogo razlikuju od aktivnosti svih ostalih, ne samo njegovih vršnjaka već i dobrog dela naše Srbije. Jovan se već šest godina bavi humanitarnim radom, dobijao je mnoga priznanja, a sada je dobio još jedno. U pitanju je nagrada „Braća Karić“, za plemenitost i izuzetna zalaganja kroz humanitarne aktivnosti i dobročinstva. Upravo je to i bio povod da se nađemo sa Jovanom i razgovaramo o ovoj vrednoj nagradi, ali i samom Jovanu i njegovim interesovanjima.
Na pitanje šta ga je navelo da počne da se bavi humanitarnim radom, Jovan je rekao:
„Glad koju vidimo na ulicama, ne volim da sedim sa strane i tako gledam kako grad propada, već želim da nešto promenim, ako mogu da promenim. Jedna moja misao koju stalno volim da ponavljam jeste da čovek sa samo malo hleba i čašom mleka može promeniti svet, tako da prvo promenimo naš grad, našu državu a možda jednoga dana promenimo i svet“.
Jovan Milić humanitarnim radom se bavi šest godina, a njegov prvi susret sa humanitarnim radom bio je odlazak u ustanovu „Mara“.
„Zajedno sa školom smo organizovali veliku novogodišnju predstavu i meni se to dopalo i želeo sam prosto da nastavim da se bavim time. Sada je u planu i osnivanje fonda za mlade talente sa područja Niša, tako da se užurbano radi na osnivanju tog fonda“.
Kada je stigao poziv da je Jovan jedan od dobitnika narade „Braće Karić“, kaže da je bio uzbuđen.
„Zaista sam bio presrećan, pogotovo što je osnivač i utemeljivač ove nagrade gospodin Bogoljub Karić, osoba u koju sam se čitavog života ugledao i uvek sam nastojao da postignem barem deo onoga što je on postigao u svom životu“.
Kaže da se na samoj dodeli nagrade divno osećao, pogotovo što su dobitnici te nagrade zaista sjajni ljudi sa velikim karijerama, tu su Stiven Sigal, Patrijarh Pavle, Patrijarh Irinijer, skoro svi glumci iz Narodnog pozorišta u Beogradu, Vladimir Putin, a evo 2016. godine i Niš ima svog predstavnika među svim ovim velikanima.
Ovogodišnji dobitnici nagrada za ekonomiju je gradonačelnik Ljubljane, dobitnik za kulturu bio je Rade Šerbedžija, za naučno-istraživački rad Đorđe Ogrizović, mladi naučnik, osamnaestogodišnjak, i uz našeg Jovana najmlađi dobitnik. Dobitnik iz oblasti sporta su svi naši olimpijci i paraolimpijci, a što se tiče novinarstva, publicistike i izdavaštva dobitnik je gospodin Kadler, novinar BBC-a i sada direktora N1 televizije.
Kaže da je sa svim dobitnicima nagrada imao korektan odnos i da su ga svi odlično prihvatili, ali najbolji odnos imao je Đorđem Ogrizovićem, verovatno zato što su sličnih godina, ali kaže da ga je Rade Šerbedžija oduševio i da je imao samo reči hvale za njega i njegov rad.
Jovan Milić je momak na mestu, pristojan i kulturan, voli da čita, voli holivudske filmove. Na pitanje koji mu je omiljeni pisac, knjiga i film, Jovan je rekao da će se možda neko sada začuditi, ali voli filmove o Hariju Poteru, nijedan deo nije preskočio. Što se tiče knjiga, najdraža knjiga mu je autobigrafija Mihajla Pupina „Sa pašnjaka do naučenjaka“.
Voli klubove, kafiće koji su pored reke, voli Crvenu zvezdu, ali takođe voli kada se sa drugovima okupi u studentskom domu, jer na tim sedeljkama, kako kaže, najbolja je atmosfera, tu su svoji, opušteni i ne zanima ih šta drugi misle o njima.
Omiljena pesma mu je „Odiseja“ Lea Martina, uvek voli da je čuje, podseća ga na neka prošla vremena kada se negovala ljubav, prijateljstvo, period kada se negovao sam život gde ljudi nisu toliko sebični i kaže da bi se rado vratio u ta nekadašnja vremena.
