Potraga za Milicom Asanović, koja je 9. januara nestala iz merošinskog sela Balajnac, i dalje traje. Jake policijske snage, lovci, kao i veliki broj meštana svakodnevno pretražuju selo i njegovu širu okolinu, uključujući zapuštene kuće, vikendice, kolibe, plastenike i pomoćne objekte. Uprkos višednevnoj potrazi, Milici se i dalje gubi svaki trag.
Poslednja osoba koja je Milicu videla je njen komšija Slavoljub Todorović, koji je detaljno opisao šta se tog dana dešavalo i kako je započela potraga.
„Prvo je kod mene došao Milicin brat, pa zatim i njen otac. Skuvao sam kafu prvo bratu, pa ocu. Popričali smo, a onda je došla i Milica. Imao sam ribe koje su ostale od Badnje večeri i poslužio sam ih. Pitao sam Milicu hoće li i ona, rekla je da hoće. Očistio sam joj nekoliko parčadi ribe, jer ona to sama ne može, slabo vidi“, ispričao je Todorović.
Kako navodi, sve se odvijalo mirno i uobičajeno, bez ikakvih znakova da će se dogoditi nešto loše.
„Milicin brat je popio kafu i otišao. Otac je ostao još malo, a onda sam ponudio da ponesu ribu. On je rekao da ponese Milica, jer je došla po kafu i šećer, majka je poslala. Skuvao sam joj još jednu kafu, spakovao ribu, kafu i šećer i ispratio je do ulaznih vrata kuće“, kaže Slavoljub.
On ističe da je Milicu video svega nekoliko trenutaka pre nego što je nestala.
„Izašla je na stepenice, sišla, izašla na ulicu, bila je jedno-dva metra od moje kapije i krenula prema njihovoj kući. Ja sam se vratio unutra. Ima kamera kod komšije koja je snimila sve to – vidi se kako izlazi iz moje ulice i ide ka raskrsnici, gde treba da krene prema selu“, objašnjava Todorović.
Nedugo zatim shvatio je da nešto nije u redu.
„Gledao sam televizor, kada me je pozvao Slaviša. Tada mi je rekao da Milice nema. U tom trenutku sam zgrabio telefon, izašao na ulicu – nije je bilo nigde. Obuo sam se i odmah smo krenuli u potragu“, kaže on.
Prema njegovim rečima, Milica je imala problema sa vidom, ali je savršeno poznavala put.
„Ona slabo vidi, ali put zna napamet. Kad bi je vezali preko očiju, znala bi da dođe do moje kuće i da se vrati. Bolje čuje nego svi mi – kad čuje vozilo, stane i čeka da prođe, pa nastavi dalje“, navodi Todorović.
Dodaje i da se Milica nikada ranije nije gubila.
„Nikada se nije desilo da zaluta ili nestane. Često je dolazila kod mene, porodica je siromašna, skupljali su drva za ogrev. Kad mi ostane hrana, ja je pozovem, žao mi je da se baci“, rekao je on.
Potraga je, kako ističe, započeta istog dana.
„U petak, 9. januara, oko dva sata popodne, kada smo shvatili da je nema, pozvali smo policiju. Odmah su se uključili policija, lovci, korišćene su i termovizijske kamere. Tražili smo do kasno u noć, ali je počela ledena kiša i morali smo da prekinemo“, kaže Todorović.
Narednih dana potraga je nastavljena i po kiši.
„Pretraženo je sve – od sela do Batušinca, svaka baraka, koliba, plastenik, vikendica. Sve je prečešljano. Na izlazu iz sela ima trag prosute kafe koju je nosila, ali čaše nema. Kamera je snimila da je kod izlaza iz sela pala, ustala i nastavila dalje. Poslednji put je viđena oko 200–250 metara od sela, prema Batušincu. Od tog mesta joj se gubi svaki trag“, zaključio je Slavoljub Todorović.
Potraga za Milicom Asanović se nastavlja, a porodica i meštani i dalje apeluju na sve koji imaju bilo kakvu informaciju da se hitno jave policiji.
