Sinoć je u Svetosavskom domu Sabornog hrama Silaska Svetog Duha na apostole u Nišu održana promocija knjige akademika, prof. dr Milovana Bojića pod naslovom „Nije bilo uzaludno”. Događaj je okupio veliki broj posetilaca zainteresovanih za život i rad čoveka koji je stvarao Institut „Dedinje”.
Knjiga predstavlja sveobuhvatnu životnu ispovest i biografiju autora, koji kroz lično iskustvo opisuje svoj profesionalni put, ali i širi kontekst nastanka i izgradnje Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”. Na stranicama dela isprepletani su događaji, ličnosti i okolnosti koje su oblikovale medicinu u Srbiji tokom proteklih decenija, nudeći uvid u vreme intenzivnih društvenih i naučnih promena.
„Nekada vas situacija dovede u poziciju da utičete na događaje ili da ih kreirate. Ova knjiga u dve trećine svog trajanja je zapravo i priča o Institutu ’Dedinje’. Šalim se sa mojim doktorima: lakše je biti direktor ’Dedinja’ onome ko je gradio institut nego onome ko je izgrađen tu. Ja sam na Institutu ’Dedinje’ uveo da mladi lekari polažu ispit ’Dedinjske škole’ to znači da ih učimo svemu, od primenjene psihologije, kako da se odupru okolnostima, ljubomori, zavisti, kako da razumeju, i kako da sačuvaju svoje vrednosti da bi ostali dobri doktori da ne bi postali frustrirani i da ih šefovi ne pretvaraju u puke upisivače istorija bolesti. Imamo i jedan predmet koji se zove ’Istorijat Dedinja’. Mladim lekarima je važno da znaju kako je ta kuća nastala, da nije samo nastala kao neka bajka iz praznog prostora, već kao rezultat krvavog rada i truda”, istakao je prof. dr Milovan Bojić.
U knjizi je Institut Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” predstavljen kao dugogodišnji projekat građen uprkos brojnim sumnjama i otporima. Kroz prikaz razvoja ove ustanove, knjiga naglašava njen značaj za unapređenje jugoslovenske, a potom i srpske medicine, ističući poduhvate koji su bili pionirski ne samo u zemlji, već i u regionu i Evropi, uključujući prve transplantacije srca u bivšoj Jugoslaviji.
„Bilo je neophodno da se u srpskoj medicini devedesetih pojavi jedan Milovan Bojić, jer je ta učmalost koja je postojala—intelektualna bez medicinske radoznalosti—morala da se pobedi. U vreme najtežih sankcija, on je imao hrabrosti da razmatra mogućnost transplantacije srca i jetre”, naveo je prof. dr Zoran Perišić, direktor Kliničkog centra Niš.
O knjizi su govorili izdavač Manojlo Manjo Vukotić, zatim prof. dr Zoran Perišić, kardiolog i direktor Univerzitetskog kliničkog centra Niš, mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije, kao i sam autor, akademik Milovan Bojić. Odlomke iz knjige čitao je glumac Lepomir Ivković
