Danas, kao mlada devojka Tamara Misirlić broji desetine porodica koje je pomogla i učinila im preko noći život lepšim. Nikada u prvi plan ne ističe sebe, već ljude koji joj pomažu da njene ideje postanu stvarnost, svoje minute, sate i dane posvećuje siromašnima, a njihov osmeh je njena najveća nagrada.
Pored obezbeđenih kuća, ogreva, hrane, garederobe Tamara je stigla do Ugande gde je iskopala nekoliko bunara. Na taj projekat je posebno ponosna, jer je upravo njena fondacija stigla čak do njih.
U toj velikoj akciji, pridružio joj se i doktor Mišel Mutlag (32) koji je video njenu požrtvovanost, koja ga je navela da se i on priključi raznim akcijama. Za Gradski Portal 018 Mišel otkriva kako je saznao za Tamaru i odlučio da bude uz nju rame uz rame.
Za Tamaru sam saznao pre godinu dana, kroz medije i društvene mreže. Njeno ime se često spominjalo u kontekstu humanitarnih aktivnosti, a njen iskren, posvećen i izuzetno organizovan način rada mi je odmah privukao pažnju. Suštinski, delimo iste vrednosti i vizije kada je reč o pomaganju onima kojima je to najpotrebnije – priča nam Mišel i dodaje:
– Budući da se kao doktor estetske medicine i specijalizant opšte hirurgije svakodnevno susrećem sa ljudima kojima je potrebna pomoć, kako medicinska, tako i emotivna, saradnja s Tamarom se dogodila spontano. Prepoznao sam koliko su njene akcije strukturisane i usmerene ka konkretnim rezultatima i to je bio glavni razlog zbog kojeg sam želeo da i ja dam svoj doprinos.
Pomoć deci u frici, bila je prva njihova zajednička akcija.
Naša prva zajednička akcija bila je usmerena na pomoć deci u Africi, gde smo prikupljali sredstva za osnovne uslove za život. Fokusirali smo se na obezbeđivanje hrane, školskog pribora i izgradnju bunara u ruralnim područjima, gde je pristup čistoj vodi bio ozbiljan problem. Ove aktivnosti su bile ključne za poboljšanje životnih uslova dece i njihovih porodica. Zahvaljujući ovoj akciji, uspeli smo da pružimo stabilniju budućnost onima kojima je to najpotrebnije, a to je bio samo početak naše misije – priča i izdavaja za njega do sada najemotivniju priču:
Najemotivnija priča, svakako, je bila kupovina kuće za Čedu i njegovu porodicu. Čeda je odrastao u izuzetno teškim uslovima, bez adekvatnog i funkcionalnog doma, što je stvorilo mnogo izazova za njega i njegove bližnje. Kroz saradnju s Tamarom i brojne donatore, uspeli smo da im obezbedimo novi dom. Taj trenutak, kada su dobili ključ od svoje nove kuće, bio je jedan od najdirljivijih trenutaka u mom životu. Videti njihovu radost i osećaj sigurnosti je neprocenjiv, a upravo to mi daje motivaciju za dalji rad.
Ja bih lično voleo da, pre svega, podignemo svest ljudima o važnosti humanitarnih aktivnosti, ličnom doprinosu i činjenici da naše malo, nekome puno znači. Što se konkretnih akcija sa Tamarom tiče, nastavićemo s pružanjem pomoći deci u Africi i više ćemo se fokusirati na akcije u Srbiji. Pod tim, pre svega, podrazumevam pomoć socijalno ugroženim porodicama, deci s posebnim potrebama i obezbeđivanju boljih uslova za obrazovanje. Cilj nam je da akcije budu održive i dugoročne, kao i da nam se priključi što veći broj ljudi, kako bismo ovaj svet učinili boljim mestom za život – zaključuje Mišel.
Na njegove reči ni Tamara nije ostala imuna, te je otkrila svoje impresije povodom poznanstva i saradnje.
Moja saradnja sa dr. Mišelom počela je tokom putovanja u Ugandu, gde smo zajedno radili na izgradnji tri bunara. Nakon tog iskustva, dr. Mišel je nastavio da podržava naše projekte. Kada smo renovirali kuće za porodice kojima je pomoć potrebna, on je svakoj od njih uručio po 200.000 dinara, čime je značajno doprineo poboljšanju njihovih životnih uslova. Takođe, dr. Mišel je izrazio nameru da i nadalje pruža podršku prilikom useljenja, što će dodatno olakšati prelazak u nove domove za mnoge porodice. Nadam se da će ovo biti inspiracija i za ostale da se uključe u pomognu – rekla nam je Tamara.
Tekst preuzet sa portala www.informer.rs