Još samo nekoliko dana Nišlije će morati da se bore sa visokim temperaturama. Kako navodi Zoran Vasiljević, rukovodilac Meteorološke službe u Nišu, pred nama je period povećane nestabilnosti i mogućih vremenskih nepogoda.
“Od petka se narušava polje visokog pritiska što će stvoriti uslove za grmljavinske aktivnosti. Tako da generalno u petak, subotu i nedelju može u širem podruju Niša da bude grmljavine.”
“Za sada ne možemo tačno predvideti da li će to biti i u samom Nišu, ali znamo da će u ovom području doći do povećanja nestabilnosti. Naravno, pratimo situaciju, ali nekoliko dana unapred ne možemo sa sigurnošću predvideti da li će neka tačka biti pokrivena grmljavinom i pljuskovima. Ono što znamo je da će u određenim oblastima sigurno biti takvih pojava,” dodaje on.
Čini se da su nas ove vrućine uplašile, možda nismo navikli na njih, ili smo ih zaboravili, ali ovo nije rekordna godina po broju dana sa visokim temperaturama.
“Ako pogledamo podatke od 1950. godine do danas, odnosno maksimalne temperature zabeležene po mesecima, videćemo da su ovakvi periodi zabeleženi i ranije. Doduše, zadnjih 15-20 godina su učestaliji ovakvi periodi. Rekordna temperatura zabeležena je 2007. godine u julu, kada je izmereno 44,2 stepena u Nišu. To je malo više nego jučerašnjih 40,5 stepeni, zar ne? Čitava četiri stepena više, ali ljudi imaju kratko pamćenje, pa već sada govore ili će kad dođe zima reći da je ovakva temperatura bila nečuvena. Kada dođe leto i ponovo bude toplo, reći će ‘nikad nije bilo ovako’. To je karakteristično za ljude, generalno, brzo zaboravljaju”, kazao je Vasiljević.
Što se tiče ovako povezanih toplih dana i tu nismo srušili rekord. I ranijih godina je bilo dugih perioda sa temperaturama preko 35 stepeni.
“Jeste toplo, u julu je bilo tri puta 40 ili više stepeni, u avgustu je bilo juče. Verovatno će biti i danas i eventualno sutra, jer se ovaj topli period i topli talas očekuje da traje do ponedeljka”, objašnjava Vasiljević.
Kraj avgusta donosi olakšanje u vidu nižih temperatura.
“Od utorka toplotni talas popušta, ali će i dalje ostati toplo, sa temperaturama oko 5 stepeni nižim nego sada. Biće više nestabilnosti do kraja meseca, sa češćom pojavom pljuskova i grmljavine”, ističe Vasiljević.
Za one koji planiraju putovanje na more u septembru, Vasiljević donosi dobre vesti:
“Očekuje se da septembar bude topliji u proseku za 1-2 stepena, sa padavinama u okviru proseka. Za one koji planiraju da odu na more u septembru, vreme će biti prijatno. Očekuje se da i oktobar i novembar budu topliji od proseka”, zaključio je Vasiljević.
Pored toga, Vasiljević je objasnio i važnost meteoroloških balona za prikupljanje podataka:
“Kada balon izađe, on ima dve baterijice od 3 volta, ima senzore i antenu i emituje svake sekunde podatke o temperaturi, vlažnosti vazduha, pritisku, pravcu i brzini vetra dok se penje. Mi dobijamo podatke sve dok ne dođe do preko 30 km visine, kada balon pukne. Ti podaci nam omogućuju da dobijemo vertikalni presek atmosfere, što je izuzetno važno za preciznu prognozu vremena. Ti podaci su od ključne važnosti ne samo za vremensku prognozu već i za vazduhoplovstvo, vojsku, protivgradnu zaštitu i druge sektore koji zavise od tačnih meteoroloških informacija”, ističe Vasiljević.
Vasiljević je naglasio da, iako su visoke temperature postale češće poslednjih godina, trenutni toplotni talas nije neviđen. Takođe je ukazao na važnost razmene meteoroloških podataka na globalnom nivou, kako bi se osigurala tačnost i preciznost prognoza. On je na kraju objasnio kako se meri temperatura.
“Što se tiče instrumenata za merenje, važno je napomenuti da on nisu izloženi direktnom sunčevom zračenju. Instrumenti su smešteni u meteorološkim zaklonima, koji su dizajnirani da zaštite opremu od direktnog uticaja sunca i jakog vetra. Ovi zakloni omogućavaju kretanje vazduha, ali sprečavaju intenzivno strujanje. To je standard koji se koristi širom sveta. Merenja se obavljaju na 2 metra iznad zatravnjenog tla, gde su instrumenti zaštićeni od direktnog sunčevog zračenja. Na ovaj način dobijamo reprezentativne podatke o temperaturi vazdušne mase pri tlu.
U urbanim sredinama, gde su prisutne betonske površine i zgrade koje dodatno zagrevaju okolinu, može se registrovati veća temperatura nego što je realna temperatura vazdušne mase. Ova lokalna toplota, izazvana betonom i zgradama, značajno utiče na merenja. Slično tome, ako se nalazite pored mora, temperatura vazdušne mase može biti niža zbog hlađenja uzrokovanog vodom, dok temperatura na obali može biti viša zbog sunčevog zračenja koje se apsorbuje u zemlji ili betonu.
