Na zgradi Univerziteta u Nišu, danas su položeni venci i odata pošta stradalima u Velikom ratu povodom 110. godišnjice od dana kada je Austrougarska objavila rat Srbiji. Ovaj događaj podseća na trenutak kada je u Niš stigao telegram kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 28. jula 1914. godine.
Telegram je sadržao sledeće reči:
„Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu od 23. jula 1914. koju je predao Austrougarski poslanik u Beogradu. Zato carsko-kraljevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Austroguraska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom.“
Telegram je primio Nikola Pašić, tadašnji predsednik Vlade Kraljevine Srbije, dok je boravio u Nišu, ratnoj prestonici Srbije. Vest je stigla dok je Pašić ručao u kafani Evropa, nakon čega je ustao i rekao:
„Austrougarska nam je objavila rat. To je njen kraj. Bog će nam dati pobedu.“ Ova izjava se pokazala proročanskom u godinama koje su usledile.
Povodom ovog značajnog datuma, kod spomen-ploče na zgradi Banovine, položeni su venci u čast svih stradalih u Prvom svetskom ratu. Zgrada Banovine je bila sedište predsednika Vlade u tom periodu, gde je Pašić pročitao telegram kojim je Srbiji objavljen rat.
„Sednica Vlade koja je održana zbog tog telegrama je razmatrala mogućnost da se prihvati taj telegram i ultimatum. Međutim, jedna od 10 tačaka je bila da se na neki način anektuje Srbija tada već anektovanoj Bosni i Hercegovini na stranu Austrougarske što nažalost nije imala pravo Austrougarska po Berlinskom kongresu i onda su odlučili, bez obzira na višestranačnu tadašnju Skupštinu, da posle dva Balkanska rata ipak uđu u Prvi svestki rat, kaže predsednik Udruženje potomaka ratnika Srbije 1912. – 1920. godine Grada Niša Branislav Radovanović.
Sednica Vlade, održana nakon prijema telegrama, razmatrala je mogućnost prihvatanja ultimatuma, ali je jedna od tačaka zahtevala da Srbija bude anektovana Austrougarskoj, što je bilo neprihvatljivo. Odluka je bila da se uđe u Prvi svetski rat, uprkos teškim okolnostima i prethodnim Balkanskim ratovima. Radovanović je podsetio na značajne bitke na Ceru i Kolubari, koje su bile ključne u porazu Austrougarske.
„Iako je bila bolje opremljenija Austrougrska je poražena u dve bitke. To je odlučilo da Austrougarska priključi Bugarsku i ostale zemlje da pomognu u osvajanju Srbije. Tako je i nastao do sada najveći rat“, kaže Radovanović.
Radovanović je istakao da je Srbija izgubila skoro milion i 300 hiljada ljudi u Velikom ratu, što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak oko 60% muške populacije.
Ovaj telegram, koji je označio početak Prvog svetskog rata, smatra se nematerijalnim blagom pod zaštitom UNESCO-a. Original telegrama se čuva u Arhivu Srbije pod posebnim uslovima, na kontrolisanoj temperaturi i bez izlaganja dnevnom svetlu.
Telegram, ali i druga dokumenta koja su prethodila objavi rata Nišlije po prvi put mogu da vide u Istorijskom arhivu u Nišu.
