Na prostoru Memorijalnog kompleksa 12. februar juče je obeležena 79. godišnjica proboja logoraša. Tim povodom vence su položili na spomen obeležje predstavnici grada, vojske, policije, izviđači, kao i brojne druge delegacije.
Po rečima Dragane Sotivrovski, gradonačelnice Niša, obeležavanje ovog datuma je podsećanje kako na logoraše koji su u tom proboju stradali tako i na one koji su preživeli.
„Ovaj kompleks nas podseća na ono što treba da čuvamo i drago mi je da sam danas upoznala porodice potomaka logoraša“, ističe Sotirovski ali je dodala i da Grad razmišlja o tome da narednih godine opredeli dodatna sredstva da se ovaj memorijalni kompleks adekvatno održava.
„Uvek kada se nalazimo u ovakvim logorskim memorijalima na prvom mestu razmišljamo o ideji slobode koja je važna za svaki narod. Ta ideja slobode je nešto što je zatočenike u tim logorima držala i davala im nadu da će preživeti i ona je veoma važna da nas podstiče da istražujemo prošlost i da ne zaboravimo ovakva stratišta“, kazao je dr Goran Maksimović, profesor sa Filozofskog fakulteta u Nišu.
„Svako prećutkivanje zločina uvod je u neke buduće zločine koji će biti još strašniji i suroviji nego do sada“, dodao je Maksimović.
Nebojša Ozimić, kustos Narodnog muzeja u Nišu, ističe da je prva postavka otvorena 1967. godine i da se od tada Narodni muzej trudio da generacijama prenese sve ono što se događalo u Drugom svetskom ratu na prostoru logora na Crvenom krstu.
Bekstvo iz logora na Crvenom krstu 12. februara 1942. godine pokušalo je 147 logoraša, u tome je uspelo njih 105, poginula su 42 logoraša, a prilikom bekstva je ubijeno 11 stražara.
