Iako se o nasilju nad ženama sve više govori, žene koje žive u seoskim sredinama i dalje su među najugroženijima. Njihova svakodnevica često je obeležena izolovanošću, ekonomskom zavisnošću i nedostatkom poverenja u institucije.
Upravo njima namenjen je program „Na kućnom pragu”, koji donosi direktnu podršku ženama sa sela – kroz edukativne radionice, savetovanja i razgovore u zajednici. Prva radionica biće održana večeras u Žitorađi, a sledeće u Gadžinom Hanu i Humu. Ideja je da žene, u svom mestu i bez odlaska u institucije, dobiju informacije, pomoć i podršku da prepoznaju i prijave nasilje.
„Naš zadatak će biti da odemo na njihov kućni prag, kako glasi naziv ovog projekta, i da ih edukujemo i informišemo na koji način mogu da prijave nasilje, kako mogu da prepoznaju nasilje, jer one često nisu ni svesne koji oblici nasilja postoje i da shvate da niko nije dužan da trpi nasilje”, poručila je direktorka Sigurne kuće Niš Sonja Šćekić.
Ona dodaje da su žene iz ruralnih sredina i dalje znatno manje zastupljene među korisnicama Sigurne kuće.
„Svake godine uvek bude veći broj žena u Sigurnoj kući iz urbanih sredina, nego iz ruralnih. Prema podatku iz 2024. godine u smeštaju je bilo 70 posto žena iz urbanih sredina, a 30 iz ruralnih. To nije zato što žene iz ruralnih sredina ne trpe nasilje. Razlozi su drugi, tačnije patrijarhalno vaspitanje. To su žene koje su naučile od svojih majki i rođaka da treba da ćute, trpe i da se povinuju svim zahtevima partnera, pa i kad je nasilan, da se prilagođavaju tim nekim porodičnim okolnostima. One se često i stide da prijave nasilje. One žive u sredinama gde se svi odlično poznaju, gde postoji uverenje da je njihov zadatak da očuvaju porodicu, da je sramota da napuste supruga”, navela je Šćekić.
Koordinatorka projekta, Ljudmila Ristić Miladinović, pojašnjava da program obuhvata tri sela u Nišavskom i Topličkom okrugu.
„Naše aktivnosti se odnose na tri sela u Nišavskom i Topličkom okrugu – Žitorađa, Gadžin Han i Hum. Radimo ih u saradnji sa lokalnim samoupravama, a sa nama su predstavnice državnih institucija, koje su uključene u ovaj projekat kako bi sve ono što radimo išlo u korist tim ženama, a osmišljeno je kao emocionalno i informaciono osnaživanje žena u ruralnim sredinama”, rekla je Ristić Miladinović.
Predstavnica Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, Marija Cvetković, istakla je da žene najčešće prijavljuju fizičko nasilje, dok su drugi oblici manje vidljivi, naročito ekonomsko.
„U ekonomskom nasilju jedan član porodice, koji je u boljoj finansijskoj poziciji, ostvaruje dominacije nad drugim članom porodice, sve u cilju održavanja dominantnog položaja, tako što uskraćuje sredstva za život, ne daju održavanje kad je reč o razvedenim supružnicima, zabrana zapošljavanja. Čak imamo situacije da su počinioci vršili prinudu da se uzimaju krediti i pozajmice. Ova ponašanje se mogu podvesti pod krivična dela”, navela je Cvetković.
Da je prevencija ključ u borbi protiv nasilja u porodici, smatra i Lidija Stanković, pomoćnica direktora Centra za socijalni rad u Nišu.
„Centar za socijalni rad ima osnovni zadatak da vrši prevenciju i učestvuje u svim kampanjama i projektima gde se vrši prevencija rodno zasnovanog nasilja. Najveća vrednost koja ispunjava čoveka je porodica. Ali da bi porodica vršila tu svoju funkciju ona mora biti zdrava. Porodica gde je prisutno nasilje ne vrši tu funkciju, i zbog toga kao društvo svaka institucija na svoj način mora da se bavi protiv nasilja u porodici, koje je još uvek rasprostranjeno i ima dalekosežne posledice”, poručila je Stanković.
Projekat „Na kućnom pragu“ realizuje Edukacioni forum centar uz podršku Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Završna konferencija projekta biće održana 10. decembra, na Dan ljudskih prava, kada će biti predstavljeni rezultati i efekti programa.
