U Istorijskom arhivu Niša otvorena je izložba koja obeležava 110 godina od ultimatuma koji je Austro-Ugarska uputila Kraljevini Srbiji 23. jula 1914. godine. Zahvaljujući saradnji Državnog arhiva Srbije i Ministarstva kulture, posetioci imaju priliku da vide značajne istorijske dokumente koji su prethodili Prvom svetskom ratu.
Na izložbi su predstavljeni ključni dokumenti, uključujući telegram objave rata i prateće materijale koji osvetljavaju događaje iz jula 1914. godine. Posebnu pažnju privlači ultimatum sa svojih deset tačaka, od kojih je Kraljevina Srbija prihvatila devet, izuzev šeste tačke koja je predviđala da austrougarski istražitelji sprovode istragu na teritoriji Srbije. Ovo je jedinstvena prilika da građani vide dokumenta koja su do sada bila nedostupna široj javnosti.
„To su čuvenih 10 tačaka ultimatuma. Kraljevina Srbija, sa vladom na čelu koju je tada vodio Nikola Pašić, pristala je na 9 tačaka ultimatuma, osim šeste tačke, gde se tražilo da austrougarsko sudstvo i policija na teritoriji Srbije vrši istragu povodom ubistva nadvojvode Franca Ferdinanda“, kazao je Glasu juga arhivski savetnik Boban Janković.
Austro-Ugarska nije bila zadovoljna odgovorom Srbije i 28. jula je poslala čuveni telegram objave rata.
„Jedinstveno je u istoriji je da jedan rat započne običnim telegramom. Taj telegram je primio Nikola Pašić u hotelu Evropa u Nišu, zapravo u letnjoj bašti gde su se održavale čak i filmske projekcije. On je bio tamo rado viđen gost, a telegram kojim je Austrogarska zvanično objavila rat Srbiji mu je doneo njegov ađutant. Naime, u prvo vreme čak je bilo i sumnje da li je uopšte to pravi telegram, zato što je bilo neobično da se jedan rat započne tako. Ali ta provera je trajala oko sat vremena, nakon čega je ustanovljeno da je stvarno počeo rat, što se uskoro i videlo kada su austrougarski topovi krenuli da gađaju Beograd. Time je zvanično počeo najveći sukob u istoriji civilizacije – Prvi svetski rat“, objašnjava Janković.
Dokumenti su izloženi i u drugim arhivima širom Srbije i Republike Srpske i pružaju uvid u prelomne trenutke istorije i razloge zbog kojih Srbija nije mogla da prihvati ultimatum u celini. Engleski ministar spoljnih poslova, Edvard Grej, nazvao je ultimatum „najsramotnijim u istoriji čovečanstva“.
„Ono što je interesantno takođe je da su ta dokumenta pisana na francuskom jeziku, što je tada bio jezik diplomatije, kao i objava rata koja je takođe pisana na francuskom jeziku, i odgovor srpske vlade takođe. Jednostavno, tada je francuski jezik bio zvanični jezik diplomatije“, rekao je Boban Janković.
Neke od tačaka ultimatuma bile su da se obustavi propaganda protiv austrougarske monarhije, da se uhapse svi oni koji su optuženi za učešće u ubistvu nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove žene Sofije, da se obustavi rad svih novina i časopisa koji su nastrojeni protiv austrougarske monarhije, da se spreči dostava oružja i bilo kakvog ratnog materijala van teritorije Srbije, tj. na teritoriju Bosne i Hercegovine, i tako dalje. Srbija je sve prihvatila, kao što sam rekao, osim te šeste tačke. Odbijanje šeste tačke ultimatuma bilo je ključno za očuvanje suvereniteta Srbije.
Izložba će u Istorijskom arhivu biti otvorena za posetioce do 28. jula, radnim danom od 8 do 15, subotom i nedeljom od 12 do 19 časova.
Tekst telegrama
„Austrija nam je objavila rat. To je njen kraj. Bog će nam dati pobedu.”
Ove reči izgovorio je predsednik srpske Vlade, Nikola Pašić 28. jula 1914. godine u Nišu, kada mu je uručen telegram kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji.
Tog dana u Nišu započeo je do tada najveći sukob u istoriji sveta – Prvi svetski rat.
Tekst telegrama o objavi rata (Niš, 28.7.1914):
„Kraljevska vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. jula 1914, koju joj predao austro-ugarski poslanik u Beogradu. Zato Carsko-Kraljevska vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi prava i interesa. Austro Ugarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom”.
