Muzika je svuda oko nas, vešto se spaja sa svakakvim aktivnostima. Muzika nas umiruje, inspiriše i pomaže u koncentrisanju. A sklop muzike i bilo koje vrste plesa poboljšava, ne samo mentalno zdravlje, već utiče i na poboljšanje zdravlja srca, i fizičkog zdravlja uopšte.
Povodom Svetskog dana zdravlja niški Institut za javno zdravlje odredio je temu „Muzika, ples i folklor kao čuvari psihofizičkog zdravlja“ kao primer kako sami možemo pomoći sebi da se bolje i zdravije osećamo.
„Ovogodišnja tema govori o tome šta sve možemo da činimo da bismo obezbedili dobro zdravlje svim ljudima. Mi smo lokalno u Nišu prepoznali da ova tema može biti doprinos tom opštem cilju, da zdravlje bude dostupno svima. Ona se odnosi na muziku, ples i folklor kao na neke preduslove za čuvanje i unapređenje psihofizičkog zdravlja. Istovremeno to može biti deo terapijskih procedura. Suština je da čitav organizam ima samo benefite“, poručio je dr Čedomir Šagrić sa Instituta za javno zdravlje Niš.
Slavoljub Uzunović, profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i ljubitelj folklora, otkriva da je jedno istraživanje pokazalo da su mladi ljudi, koji se bave plesom, u konkretnom slučaju baletom, na jednakom nivou fizičke spreme kao i fudbaleri u Engleskoj.
„Ova divna aktivnosti ima za cilj prevenciju nekih zdravstvenih problema, u svim definicija plesne terapije. Kažu da ples ima dvojaku ulogu. S jedne strane treba da natera čoveka na aktivnosti, da bude na najvišem nivou po pitanju energije. S druge, strane da ga smiri kada je to potrebno“, rekao je prof. dr Uzunović.
On dodaje, iako nije ljubitelj modernih plesova, da ljudi treba da se bave plesom jer on pospešuje spretnost, okretnost, koordinaciju i povećava snagu. Sve te aktivnosti se izvode uz muziku, što pruža dodatni benefit.
„Evidentno je da svaki pokret, bio on muzički obojen ili ne, jeste nešto što može biti korisno i značajno za prevenciju i tretman nekih bolesti, tako su to sastavni elementi različitih psiho-terapijskih tehnika, i u tom smislu, tehniku koju često koristimo, a to je progresivna mišićna relaksacija. Kada bismo sami koristili mišićnu relaksaciju češće, stopa stresa bi bila niža. Ako tome pridodamo muziku, onda se stvar dodatno poboljšava, jer znamo da se slušanjem muzike, u mozgu luče određeni neurotransmiteri, koji nam pomažu da naš sistem za nagradu drugačije reaguje, i da se mi osećamo sigurnije i zadovoljnije“, kaže Ivana Vračkić, specijalni pedagog i psihoterapeut.
Ona je razrešila dilemu da ćemo biti još tužniji ako slušamo tužnu muziku. Štaviše, takva muzika utiče da se osećamo bolje, ako izazove srećna sećanja.
Otkrila je da je dokazano da ukoliko držimo gornje uglove usta nagore, što predstavlja osmeh, mozak će to protumačiti da se dobro osećamo. Profesor Uzunović dodaje da upravo tome uči svoje folkloraše, jer osmeh pomaže da se plesači osećaju bolje, ali i njihovi osmesi izazivaju osmehe kod drugih.
