Dan borca je za državni praznik proglašen 26. aprila 1956. godine i obeležavao se svake godine u čitavoj zemlji. Posle raspada SFR Jugoslavije, postao je državni praznik Savezne Republike Jugoslavije, ali se kasnije obeležavao samo u Srbiji, gde je ukinut 2001. godine odlukom Vlade Srbije.
Praznik se i danas, nezvanično, proslavlja u organizaciji Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR). Niški SUBNOR je ovaj dan obeležio polaganjem venaca u „parku heroja“ prekoputa Gradske kuće.
Predsednik Skupštine SUBNOR-a Srbije Grada Niša prof. dr Vidimir Veljković podseća da je na današnji dan 4. jula 1941. godine održana sednica Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije u Beogradu, na kojoj je doneta odluka o podizanju oružanog ustanka.
„Bitno je istaći da je najveći deo onih kojih su učestvovali u tome, uz druge rodoljube i patriote drugih naroda, najviše bilo srpskog naroda. Iznosim činjenicu da je do pada Italije 6. septembra 1943. godine u partizanskim jedinicama bila 90% Srba, a od tada 80% onih koji su prešli u Narodnooslobodilački pokret“, ističe Vidimir Veljković.
On dodaje da ovaj praznik obeležava samo SUBNOR, koji nastoji da teškom mukom, kao on kaže, otrgne od zaborava mnoge važne datume iz naše istorije.
„Nekako pripadamo narodu, za razliku od nekih drugih, gde zaboravljamo mnoge istorijske činjenice. Tako se dogodilo i kada je nastupila 1945. godina, posle antifašističke borbe, u kome je naš narod dao 1,7 miliona žrtava, pretežno Srba, Roma i Jevreja i drugih antifašista. Da se to zaboravilo šta je bilo u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Nažalost, iza toga početkom 2000. godine, nove vlasti su zaboravile i izbrisale ono što je bilo u Narodnooslobodilačkoj borbi. Ovih 1,7 miliona žrtava smo mnogo skrajnuli sa strane“, nezadovoljan je Veljković.
On smatra da podsećanje na istoriju našeg naroda mora pre svega da potekne iz porodice, a zatim da se pojača u školama, kako se ne bi dogodilo da mladi ne znaju šta se to dogodilo.
