Međunarodni dan borbe protiv siromaštva obeležava se svakog 17. oktobra od 1987. godine. Cilj obeležavanja ovog datuma je širenje svesti o potrebi iskorenjivanja siromaštva u svetu, što je i prvi od 17 ciljeva Agende 2030 za održivi razvoj, koju su 2015. godine usvojile Ujedinjene nacije.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva u Srbiji 2020.godine iznosila je 21,7%, i niža je u odnosu na 2019. godinu za 1,5 procentnih poena. Stopa rizika od siromaštva ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već procenat lica koja imaju ekvivalentni raspoloživi prihod niži od praga rizika od siromaštva. koji je u 2020. iznosio 22 000 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo. „Prema zvaničnim podacima prikupljenim za potrebe dokumenta „Srbija 2030: Razvojni prioriteti – izveštaj nedržavnog sektora”, oko pola miliona građana naše zemlje živi u apsolutnom siromaštvu, što znači da ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Od isteka primene Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji prošlo je deset godina, a Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike usvojen 2013. nije ispunio ciljeve kad je u pitanju smanjenje broja lica u riziku od siromaštva u Srbiji. Na osnovu ovih, ali i drugih relevantnih podataka, više je nego jasno da borba protiv siromaštva mora biti jedan od strateških prioriteta Srbije. Kao prioritete u cilju iskorenjivanja siromaštva, između ostalih, naš izveštaj apostrofira pre svega ukidanje prepreka za pristup novčanim socijalnim davanjima i povećanje izdvajanja za socijalnu zaštitu, kao i podizanje zaposlenosti do evropskog nivoa koje bi imalo velikog efekta na smanjenje nejednakosti i siromaštva,“ kaže Ivona Gvozdenović, projektna menadžerka Fondacije Ana i Vlade Divac koja, u saradnji sa Fondacijom Centar za demokratiju, sprovodi aktivnosti socijalne komponente Platforme za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve”. Platforma je uspostavljena uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke u okviru projekta “Reforma javnih finansija-Agenda 2030” koji sprovodi GIZ. Izveštaj o napretku u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030 u Republici Srbiji Republičkog zavoda za statistiku, čija je izrada takođe podržana u okviru projekta “Reforma javnih finansija-
Agenda 2030”, ukazuje da se Srbija u periodu od 2013. do 2018. dugoročno posmatrano umereno udaljava od cilja 1. Agende 2030 za održivi razvoj. Izveštaj navodi da je udeo rashoda za obrazovanje i zdravstvo od 2015. do 2019.godine u Srbiji povećan, dok je udeo rashoda za socijalnu zaštitu u ukupnim državnim rashodima smanjen.
Govoreći o globalnim trendovima, Svetska banka procenjuje da će, prvi put u poslednje dve decenije, zbog poremećaja izazvanih pandemijom virusa korona, ekstremno siromaštvo u svetu porasti. Kada je Srbija u pitanju, prema ovim prognozama, broj siromašnih mogao bi da se poveća za 125.000 do 327.000, u zavisnosti od toga koliko bude trajala kriza.
U uslovima krize izazvane pandemijom socijalna zaštita dodatno dobija na značaju. Do septembra 2020. godine, kako se navodi u Specijalnom izveštaju za ekstremno siromaštvo i ljudska prava Kancelarije Visokog komesara UN za ljudska prava, 208 zemalja sveta usvojilo je oko 1.407 mera socijalne zaštite kako bi ublažile aktuelnu krizu. Ali, mnogi od tih programa sadrže kratkoročne, privremene mere, koje se ili postepeno ukidaju, ili se mogu obnoviti samo kroz parlamentarne procese sa neizvesnim ishodima, dok se korisnici često suočavaju sa sistemskim preprekama u pristupu ovim merama.
Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju, naglašava da bi strateški pristup Srbije u borbi protiv siromaštva trebalo da bude zasnovan na standardima UN i EU, koji tretiraju siromaštvo kao višedimenzionalnu pojavu koja, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, podrazumeva i aspekte vezane za ljudska prava, kao što su nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajući stambeni uslovi i otežan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. „Većina siromašnih ne ostvaruje pravo na socijalnu novčanu pomoć, a oni koji to pravo ostvaruju ne mogu da zadovolje osnovne potrebe. Minimalna potrošačka korpa je za skoro 40 odsto skuplja od primanja tročlane porodice koja je na granici apsolutnog siromaštva. Sve to jasno ukazuju da je u ovoj oblasti neophodno uspostaviti odgovarajući zakonodavni okvir i realizovati strateški pristup,” objašnjava Bradaš.
