Gradski Portal 018 – 17.02.2019
Jovan Milic, student iz Nisa, prvi je mlad covek i prvi student koji je, ukazom predsednika Republike, dobio najvise odikovanje povodom Dana državnosti.
Stao je rame uz rame sa pojedincima i organizacijama, za koje je predsednik Aleksandar Vučić kazao da su “svojim radom doprineli da Srbija bude bolja i uspešnija.”
Nije mala stvar za momka koji je na svim poljima uspeo da u svoje 22 godine smesti čitav jedan život, i to ne bilo kakav – vec život uspešnog čoveka.
Neko je predsedniku “šapnuo”, predsednik je razumeo i Jovan se našao medju najboljima u Srbiji, koji dobijaju najviše državno priznanje.A među njima, daleko najmlađi.
Jovan je dobitnik i nagrade „11. januar“, najvišeg niškog gradskog priznanja koje mu je pripalo 2013. godine, kada je imao nepunih 18 godina, zbog izuzetnih rezultata na ranijim projektima i popularizaciji grada, a 2016. godine dobio je i Svetosavsku nagradu Ministarstva prosvete Srbije. Najnovija kandidatura mogla bi da mu ozbiljno promeni život.Grupa profesora iz Niša odlučila je da ga nominuje i za prestižnu nagradu Ujedinjenih nacija na polju ljudskih prava.
Što je najvažnije u priči – Jovan je sve to zaslužio gradeći svoj život od siromašnog dečaka, do zaslužnog građanina zemlje Srbije.
O njemu bi moglo što šta lepog da se kaže – počev od toga da je 2016. godine siromašnoj deci podelio svoju nagradu od 1.000 evra osvojenu na takmičenju iz ekonomije, da je na svoj 22 rodjendan, umesto da ga slavi kao njegovi vršnjaci, odlučio da daruje 22 socijalno ugrožene porodice …..do činjenice da je svaki
njegov dan, dan humanosti, jer preko svoje organizacije prikuplja pomoć za siromašne.
Jedan je od najboljih studenata na Mašinskom fakultetu I momak kojem snovi postaju stvarnost.
Jovan je, između ostalog, autor knjige “I siromašni imaju svoj san”.Njegovi snovi se ostrvaruju – jedan po jedan. Neke, čak, nije ni sanjao. Kao ovaj poslednji. Nije imao vremena za snove, jer je radio, radio, i radio…….
Vidimo li mi Jovana u Nišu? Svi ga vidimo, ali ga različito gledamo. Većina ga gleda sa velikim simpatijama, jedan deo kao momka koga previše ima u medijima i koji se, eto, gura da u medije uđe. Super! Gura se, kažete? Pa da pokušaju i drugi da se sa njim takmiče u “guranju”. Da stignu tamo gde je on stigao, pa da se time pohvale.
E, baš zato nikada nigde nećemo stići. Zato što sputavamo uspešne, a bodrimo neuspešne i nikakve. Nikome ne smeta što se u medijima stalno pojavljuju trećerazredni likovi koje je, koliko do juče, jedva i rodbina poznavala, ali nam zato zasmeta pojavljivanje uspešnih, poput Jovana Milića.
Primer Jovana Milića može mnoge da podstakne da krenu napred. Ako i ne podstakne, sigurno ih neće povući nazad. I sigurno je bolje gledati u ovakvu decu, nego u “besprimerne primere”, koji nam unakaradiše državu. I sve nas u njoj.
Jer, Jovan je svojim radom doprineo da Srbija bude bolja i uspešnija. Da mu stanemo na crtu, i pokušamo da budemo kao on. I steknemo pravo da o njemu bilo šta negativno progovorimo. Zato što bolju i uspešniju Srbiju grade ljudi, poput ovog momka, a ne oni koji filozofiraju I pametuju bez pokrića.
17.Januar
