jRektorat u Beogradu i dalje u blokadi.Vrata Rektorata Univerziteta izlepljena trakom „cenzurisano“. U holu zgrade postavljen je šator, na pod su poređani jastuci za stolice, na kojima studenti spavaju. Po stolovima nešto hrane, vode i sokova i tri megafona. Tu je i čuvar. U dvorištu dvadesetak studenata, piše b 92. Osim njih, čuvara, reportera i profesora koji dolaze da ih podrže, u zgradu ne može niko drugi. Takva je slika u Kapetan Mišinom zdanju već nekoliko dana. Nije prvi, a verovatno, ni poslednji put. Rektorat beogradskog Univeziteta bio je u blokadi mnogo puta u poslednjih nekoliko decenija, samo su motivi bili različiti. Poslednju blokadu organizovali su studenti okupljeni oko inicijative „1 od 5 miliona“.
„Ovde smo zbog mnogobrojnih problema na Univerzitetu. Glavni razlozi su plagirani doktorat ministra finansija Siniše Malog i Univerzijada zbog koje je smanjen broj rokova, skraćen je semestar, a studenti iz domova moraju da se sele“, kažu današnji studenti.
Studenti su protestovali i 1991, a naredne godine su tokom demonstracija zauzeli i prostorije nekoliko fakulteta i Rektorata.
Zahtevi tadašnjih studenata bili su ostavka Slobodana Miloševića, raspuštanje Skupštine Srbije, raspisivanje izbora i formiranje koalicione vlade. Dobro je što studenti imaju želju da nešto promene, ali je
nelogično da traže promene, koje njima ništa ne donose. Poništi se, recimo, doktorat Siniše Malog? I šta onda, šta će se onda dogoditi, i šta studenti dobijaju time? Bolje uslove studiranja, bolji smeštaj, bolje prilike za zapošljavanje, bolje profesore na fakultetu, bolji nastavni program……ma ima još bezbroj stvari, koje mogu biti bolje za studente, a nemaju nikakve veze sa diplomom Siniše Malog.
Devedesetih su studenti tražili ostavku Slobodana Miloševića, raspuštanje Skupštine, raspisivanje izbora i formiranje koalicione Vlade, što takođe nije imalo blage veze sa njihovim boljim položajem na fakultetu.
Sasvim je u redu da studenti, kao punoletni građani imaju pravo da sve to traže, jednako kao i da osporavaju nelegalno stečene diplome, čije god bile. Ali nemaju pravo da to čine na Univerzitetu, koji je – barem to ponavljamo ko papagaji godinama unazad – autonoman i nezavistan od politike. Nemaju pravo da remete rad ovakve institucije, a posebno nemaju pravo da ometaju kolege koji na fakultet dolaze da uče, a ne da kampuju u hodniku. A takvih je studenata nebrojeno više.
I šta sad? Ponovo imamo na delu torturu većine od strane manjine, kao što smo je imali i pre par dana na prajdu, kao što je imamo bezbroj puta na protestima u kojima mala grupa ljudi blokira saobraćaj i ometa veliku grupu ljudi da stigne tamo, gde je krenula. To li beše demokratija?
U ovakvim situacijama ni jedno rešenje ne valja. Ako gušiš proteste, gušiš nečija prava. Ako popustiš, misliće da su stvarno u pravu, pa će tražiti još.
Obrni, okreni za sve je kriva politika i političari , koji uvlače mlade ljude u politiku na jedan perfidan i pokvaren način. Ne da bi im pomogli, ne da bi im olakšali život i stvorili bolje uslove za sutra…….već da bi ih upotrebili da dostignu svoje zacrtane ciljeve. Da stignu do vlasti, a kad se tamo ugnezde, zaboraviće studente dok si reko britva. Pa će onda neki novi studenti blokirati Univerzitet, a oni će reći kako studenti nisu u pravu. Ti isti ljudi, koji su juče govorili da su studenti u pravu.
Osvrnimo se unazad, pogledajmo iza nas i pokušajmo da se setimo koja je to vlast stvorila studentima uslove, kakve imaju druge razvijene zemlje, ili makar slične? Nijedna, barem ja ne mogu da se setim.
Postoji, međutim, benefit za političare u ovoj igri manipulacije sa studentima. Oni, koji su ranije bili studenti, više nisu…..ostareli, više nisu studenti,snašli se kako koji, veliki broj je i pobegao. Ovi današnji, mladi studenti, pojma nemaju šta je ranije bilo, i blage veze nemaju šta je juče radio, onaj ko ih danas podučava da idu pogrešnim putem. Studenti su postali roba za jednokratnu političku upotrebu.
18.Septembar
