Koronavirus stigao i u Srbiju, što je svako normalan u postojećoj situaciji mogao i da očekuje. I šta god se govorkalo u javnosti, dočekali smo ga na nogama. Sa svim neophodnim merama državnih organa i institucija, o čemu govori i mali broj zaraženih u ovom trenutku u odnosu na druge zemlje. Istini treba pogledati u oči, uprkos strahu ukorenjenom u svakom od nas.
Italijani su, upravo u ovoj fazi, prilično zakazali i eno – jedina su zemlja u svetu koja je karantin, sa strogim merama koje podrazumevaju izlazak uz sertifikat na kojem piše zbog čega izlaziš i kuda si krenuo. I ako za to nemaš pokriće, može da te zadesi zatvor od 3 meseca. „Kasno Marko na Kosovo stiže“, ali „bolje ikad, nego nikad“. Mislim na Italiju, kao upozorenje za nas.
Mi u Srbiji imamo šansu, ako smo pametni, da se lako „provučemo“. I da virus „odležimo na nogama“, bez rigoroznih mera i zabrana. Ako smo pametni kažem, ali nismo. Pamet podrazumeva da budemo maksimalno oprezni i poštujemo sva uputstva i preporuke, ali pamet ne podrazumeva paniku zasnovanu na lažima i dezinformacijama. A evo, za samo par dana ih je bilo koliko voliš. Počev od toga da je švajcarkinja srpskog porekla koja je bila zaražena ovde došla na seminar i „ko zna koliko ih je zarazila“, pa do raznih neistina o pojedinim institucijama i ljudima ( namerno ih ne spominjem da lično ne bih učestvovala u tračarenju), koje trpe pritiske i pretnje, ni zbog čega. Trpe zbog panike koja se širi neuporedivo brže od virusa. A to nije ni dobro, ni korisno, ni lepo.
Lekar Abdu Šarkavi, doktor i specijalista za zarazne bolesti rekao je da ga plaši gubitak razuma i talas straha društvenih masa, tj. panika. Reč je o doktoru koji više od 20 godina leči upravo pacijente obolele od teških zaraznih bollesti – HIV-a, hepatitisa, tuberkuloze, zostera, velikog kašlja, difterije……u urbanim bolnicama, ali i u nasiromašnijim delovima Afrike.
On kaže: „Ne plaši me Kovid – 19. Plaše me implikacije novog zaraznog agenta koji se širi svetom i uporno pronalazi uspeha na različitom tlu.“
Ređajući bezbroj činjenica iz ljudskog ponašanja u ovoj situaciji, a sve su iste u bilo kom delu sveta, dr Šarkavi zaključuje: „Daleko smo od rešavanja stanja sa Covidom-19. Približiće se i u vaš grad, bolnicu, prijatelja ili čak člana porodice koji su vam blizu. Očekujte to. Ali prestanite čekati da budete dalje iznenađeni. Činjenica je da sam virus neće izazvati mnogo štete kada dođe. Ali naše ponašanje i stav „bori se za sebe iznad svega“ bi se mogao pokazati katastrofalnim.
Baš zato pozivam vas sve! Borite se protiv straha razumom, protiv panike strpljenjem i neizvesnosti – edukacijom. Imamo priliku da naučimo mnogo o zdravstvenoj higijeni i ograničavanju širenja brojnih prenosivih bolesti u društvu. Hajde da se zajedno suočimo sa izazovom u najboljem duhu suosećanja sa drugima, strpljenju i, iznad svega, nezaustavljivim traganjem za istinom, činjenicama ili znanjem – nasuprot pretpostavki, nagađanja i katastrofiranja.
Činjenice nisu zastrašujuće. Operite ruke i otvorite srca“ – poručuje dr Šarkavi.
To je to, za sve one koji su uspeli da razumeju poruku. Onih, koji nisu, mi je žao. Iz prostog razloga što će, ne samo širiti nepotrebnu paniku oko sebe , napraviti metež i problem daleko veći od postojećeg, već će loše uticati na druge, kolebljivog mišljenja, a najviše na svoju decu, čiji bi primer trebalo da budu.
Najviše, dakle, brine poruka koju šaljemo svojoj deci kada smo izloženi nekoj pretnji. Umesto zdravog razuma, racionalnosti, otvorenosti i altruizma – učimo ih da paniče, plaše se, budu sumnjičavi, impulsivni i brinu samo o sebi.
Dakle, probudimo se i budimo razumni i normalni. Virus će proći, kao što je prošao i u Vuhanu, koji je najteže pogođen. Lekari skinuli maske juče, nema novih slučajeva.
I okanimo se tračarenja i izmišljanja kojekakvih informacija. Prvo što to nije lepo i može nekome da naškodi, a drugo – pojedini novinari jedva čekaju vašeg komarca, da bi od njega napravili svog slona. U krajnjem, sebi najviše štetimo.
U prilog tome ispričaću vam kratku pričicu za kraj:
Kuga je na putu za Damask u pustinji prestigla karavan.
„Kamo se žuriš ?“– pitao je vođa karavana.
„U Damask, kanim uzeti 1000 života.”
Na povratku iz Damaska kuga je ponovo prošla pored karavana. Vođa joj reče:
„Odnela si 50 hiljada, a ne hiljadu života”.
„Ne” odgovori kuga. „Ja sam odnela 1000, ostale je odneo strah”.
13.Mart
