Tokom zasedanja u Skupštini Srbije došlo je do incidenta nakon što su poslanici Boško Obradović i Ivan Kostić ušli u salu i uneli transparente do skupštinske govornice, prenosi RTS.
Lider Dveri Boško Obradović i poslanik Ivan Kostić ušli su u salu tokom sednice, kako bi izrazili nezadovoljstvo jer, kako kažu, srpske vlasti ne reaguju na usvajanje spornog zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori.
Obradović je pokazivao transparente na kojima je pisalo „Milo, lopove, ne damo ti svetinje“ i „Vučić–Đukanović braća blizanci“, a Kostić „Srbijo, zašto ćutiš“.
Na ovaj potez Obradovića reagovao je Aleksandar Martinović iz SNS-a i grupa poslanika vladajuće koalicije, kao i ministar odbrane Aleksandar Vulin.
Došlo je do opšteg komešanja i guranja, a tokom kojeg je jedan od poslanika oteo transparente i pocepao ih.
Predsednica parlamenta Maja Gojković je pozivala poslanike „da ne nasedaju na unapred planirane provokacije Boška Obradovića“.
„Ko zna čije naloge oni moraju ovde da sprovode i prave cirkus, ono što smo gledali u parlamentima u našem okruženju“, rekla je Gojkovićeva, koja je „zamolila“ i poslanika SNS-a Marijana Rističevića da se suzdrži.
Sednica je prekinuta na desetak minuta, a potom su poslanici nastavili rad.
Bilo pa prošlo, a biće i opet, prvom prilikom. Prosto je ovakav način poslaničkog ponašanja postao pravilo i ponekad mi se čini da se poslanici ( sa koje god strane bili) ponose time. I da su zadovoljni i srećni što narod sve to gleda, misleći uvek da je narod baš na njihovoj strani, a ne na strani onog preko puta njih.
Više od dve i po decenije naši političari uče šta je to demokratija i parlamentarizam. Uče, i nikako da nauče. Što više vreme odmiče, oni su gori, bezobrazniji i primitivniji. I gaje veću dozu mržnje jedni prema drugima nego što je to bilo juče ili prekujuče.
Primitivnom i nevaspitanom čoveku u godinama ne možeš da pomogneš. On je takav kakav je, i spasa mu nema. Strašno je saznanje da je taj nevaspitani i primitivni čovek predstavnik naroda koji bi, po nepisanom pravilu, trebalo da bude „čovek za ugled“ i neko koga običan svet, u pameti i razboritom rasuđivanju, treba da sledi. Ne dao Bog, i daleko bilo.
Čovek, koji se za skupštinskom govornicom nađe, treba da zna šta izgovara, i treba da ume da izgovori to što zna. Da ga narod sa divljenjem i poštovanjem sluša i na nekim narednim izborima ponovo podrži i glasa za njega.
Šta narod gleda i sluša? Ispada gluposti većine poslanika koji se ponašaju kao da su na pijaci, pa i tamo da su, osvrnuli bi se da vide sluša li ih neko i gleda li iko njihpove gluposti.
Poslanicima, osim razuma i elokvencije, nedostaje stid. Stid za izgovoreno, učinjeno i predstavljeno javnosti. Stid koji će ih, barem ponekad, naterati da se zacrvene pred samim sobom, i da pokušaju da greške isprave, ako ikako mogu i ako uopšte imaju grižu savesti.
Čudimo se onda zašto nam je omladina takva, kakva je. Zato što smo ih mi naučili da ne osećaju grižu savesti, da nemaju stida zbog učinjenih stvari. Pa ajd što smo mi propustili lekciju, dodatno ih uče i ovakvi pogrešni, pod navodnicima ugledni ljudi, koji u medijima plasiraju pravila ponašanja, sasvim pogrešna i naopaka, ali društveno prihvatljiva.
Šta mislite, hoće li sutra ti mlaldi ljudi, naučeni na pogrešan način, umeti da grade neko bolje društvo i neki bolji svet? Teško, teško sa primerima koje imaju pred sobom, i teško u okruženju koje ne želi ni prstom da mrdne da stvari popravi.
Neku buduću Skupštinu možemo samo da zamišljamo kao mesto na kojem, osim psovki i uvredljivih reči, lete i predmeti, i daj bože da se ne potegne i oružje.
Vraćam se na početak …….od koga god da je nevaspitanog došlo, onaj drugi ne treba da mu pravi društvo. Ali ne, mi smo spremni ko zapeta puška da se uključimo u nered i pridružimo glupostima, gradeći tako još veći nered i još veće gluposti. Pri tom se nadamo boljem životu. Sa ovom pameću i ovakvim ponašanjem, a sve je u glavi i svesti, možemo da koračamo samo u rikverc. Što uveliko i činimo.
28.Decembar
